Kada bi Evropska unija imala svoju verziju planine Rašmor, koje ličnosti bi se našle u njenom panteonu? Možda Horst Keler, Helmut Kol i Fransoa Miteran, kao arhitekte Ugovora iz Mastrihta?
Atila, Timur, Džingis-kan… Kako su stepski varvari oblikovali civilizaciju
Vreme je velikog interesovanja za istoriju nomada. Sve je počelo pre nekih osam godina, kada je Blumsberi objavio studiju o centralnoj Aziji iz pera jednog oksfordskog akademika. Ovo je možda
Komunalni stanovi i buvlje pijace: Epska istorija sovjetske svakodnevice
Pre nekoliko meseci, jedan sovjetolog koji je kao student na razmeni boravio sa mnom u Moskvi krajem 1960-ih, pisao mi je i pitao da li sam slučajno zadržala sobačku kao
Britanija 1980-ih: Epoha dominacije navijačkog huliganizma
U srednjim godinama bi trebalo da osećate nostalgiju za svojom mladošću, ali sam nakon čitanja ove knjige ostao zapanjen koliko su 1980-te bile užasne. Decenija je dotakla dno u maju
„Na divljačkim obalama”: Kako su domorodački Amerikanci doživeli Evropu?
Najpoznatiji indijanski posetilac Evrope u kolonijalno doba bio je izmišljeni lik. Protagonista L’Inženua, Volterovog romana iz 1767, i njegove dramatizacije u izvedbi Žan-Fransoa Marmontela, bio je idealan primer plemenitog Hurona.
Zabrinjavajući trend: Zašto mlađi ljudi veruju u teorije zavere o Holokaustu?
Milenijalci i zumeri (generacija Z) se ponose time što su „anti-rasisti“. Mogli bismo, dakle, očekivati da će im odavanje pošte Holokaustu kao najgorem činu rasne mržnje u modernoj istoriji biti
Predratna Italija: Musolinijeva svojeglava ćerka je bila njegova siva eminencija?
1930. godine, kada je imala 19, Eda Musolini se udala za Galeaca Ćana. Njegov otac je bio lojalni ministar u vladi njenog oca – bio je to skladan par. Pet
Nauka u službi kolonijalizma: Lude, rđave i opasne teorije Tomasa Henrija Hakslija
Rasizam leži u srcu viktorijanske verzije biblijskog mita o stvaranju. Ono što se dogodilo u praistoriji, prema Tomasu Henriju Haksliju, Darvinovom velikom sledbeniku, jeste da su se u vreme izlaska
„Gvožđe i krv”: Vojnička kultura u korenu nemačkih agresija 20. veka
Tvrdnja Pitera Vilsona, profesora istorije rata na Univerzitetu Oksford i autora hvaljene istorije Tridesetogodišnjeg rata, je da su se vojni istoričari previše bavili nemačkim ratovima 20. veka pokušavajući da razumeju
‘Indeks zabranjenih knjiga’: Praksa katoličke cenzure od 16. do 20. veka
Baš kao u klasičnom paradoksu birokratije, Indeks zabranjenih knjiga je postao uzbudljiv tek kada je nestala njegova prvobitna svrha. Do 17. veka, piše Robin Vose u svojoj novoj istoriji Index