Rasizam leži u srcu viktorijanske verzije biblijskog mita o stvaranju. Ono što se dogodilo u praistoriji, prema Tomasu Henriju Haksliju, Darvinovom velikom sledbeniku, jeste da su se u vreme izlaska Homo sapiensa iz svog primitivnog stadijuma među ostalim majmunima i lemurima, neki Evropljani brže razvijali. Čovečanstvo je evoluiralo od „dlakavog, repatog četvoronožca“, koji je i sam „verovatno potekao od drevne torbarske životinje“ (Darvin). Ali nakon pojave ljudske vrste, „ljudi se više razlikuju jedni od drugih nego od majmuna“.
Ovo neizbežno vodi do zaključka da između višeg tipa ljudskog bića (kao što su članovi porodica Darvin i Haksli) i „divljaka“ postoji onoliko razlike, možda i više, koliko između, recimo, kraljice Viktorije i orangutana. Pišući Čarlsu Kingsliju, pošto mu je poslao primerak Čovekovog mesta u prirodi (1863), Haksli je izneo mišljenje: „Verujem da je moderni Patagonac isto što i neusavršeni predstavnik proizvođača kremenih oruđa iz Ebivila.“ Nije slučajnost što je, dok je Haksli pisao Čovekovo mesto u prirodi (ili Darvin Poreklo čoveka, 1871), Britansko carstvo menjalo brzinu, prelazeći sa komercijalnog i misionarskog poduhvata u Aziji i Africi na teoriju rasne superiornosti koja je opravdavala ne samo brutalni trgovački odnos između Istočnoindijske kompanije i domorodačke civilizacije, već sveopštu kolonizaciju. „Svi polinezijski, australijski i centralnoazijski narodi,“ pisao je Haksli u Čovekovom mestu u prirodi, „bili su u praskozorju istorije ono što su suštinski i sada.“
Da je evropsko čovečanstvo, sa Britancima na vrhu naravno, prevazišlo azijsko i afričko čovečanstvo bilo je podrazumevano. Posedovanje parnih lokomotiva, uštirkanih kragni, cilindara i novina činilo je Evropljane očigledno superiornijim u odnosu na narode koji su se drugačije oblačili i ponašali. Više rase su razvile Maxim mitraljeze, koji su mogli da potčine ratnike koji su nosili samo koplja i strele. Autorka Alison Bešford detaljno preispituje ove teze u svojoj knjizi o porodici Haksli. Centralne figure su Tomas Henri i njegov unuk Džulijan, koji je tokom 20. veka postao pionir spajanja genetike i darvinističkih teorija o ljudskom poreklu. Tako je nastao savremeni način posmatranja sveta – planete bez Boga, koju je bezlična priroda osmislila na korist evropskom čovečanstvu. Ova superiorna grana ljudske rase je, zagađujući Zemlju teškom industrijom, ostvarila nesaglediva dostignuća kao što su mehanizovano ratovanje te hemijsko i nuklearno oružje. „Mogli bismo ih čak smatrati jednom veoma dugovečnom osobom, 1825-1975,“ piše Bešford, iznoseći vrlo ubedljivu tezu. Mi, zapadno čovečanstvo, oblikovani smo ovim idejama i ovim ljudima do mere koju mnogi danas potcenjuju.
Džordž Haksli, otac Tomasa Henrija, bio je učitelj u Ilingu gde je podučavao kasnije poznatog teologa Džona Henrija Njumena. Nešto nije bilo u redu sa njim. Odustao je od prosvete i odveo porodicu u svoj rodni Koventri. Potonuo je u siromaštvo i skončao u duševnoj bolnici. Tomas Henri, odrastajući u senci svoga oca, nikada se nije propisno školovao i ceo život se borio sa teškom depresijom. Postao je brodski lekar nakon prilično oskudne obuke, a potom se zaposlio kao predavač u Rudarskoj školi, prethodnici Imperijalnog koledža. Bio je brilijatnan pisac, ali ostaje nejasno koliko je imao naučnog znanja u poređenju sa divovima poput Darvinovog tutora Edmonda Granta ili Žofrija de Sen Ilera. Bio je bombastična, borbena ličnost, koja je u teorijama svog heroja Darvina otkrila onu koja je sve objašnjavala i kojom će proterati hrišćanstvo.
Nakon njegove smrti, kako objašnjava Bešford, naučni svet je skrajnuo darvinizam, uglavnom zato što je otkriće genetike učinilo teoriju prirodne selekcije „dubioznom“. Džulijan Haksli ih je spojio na način na koji su rani crkveni oci spojili religiju Isusa Jevrejina sa visokim uzletima neoplatonizma. Bešford piše: „Kao što je Džulijan i sam shvatio, a njegove kolege potvrdile, dugotrajni i zamršeni eksperimenti nisu bili njegova jača strana.” Prerađivanje bioloških ideja za javnu upotrebu, međutim, bio je njegov izraziti talenat. Postao je nadahnuti promoter evolucionih ideja, kao što su Dejvid Atenboro i Ričard Dokins to bili u doba televizije. I on je bio neizlečivi depresivac. Poput svog dede i većine darvinista, Džulijan je oberučke prihvatio eugeniku, lažnu nauku direktno osmišljenu za održavanje rasne čistote.
Zanimljiva je činjenica da je, kada se Sovjetski Savez raspao, većina zapadnih levičara počela da preispituje svoju privrženost Karlu Marksu. Sa pojavom Black Lives Matter i svešću o tome kako su viktorijanski naučnici programirali zapadni um da bude rasistički, Darvin i Haksli ostaju nedodirljivi. Pažljiv i saosećajan portret porodice prepune rđavih osobina i duševnih poremećaja verovatno neće pomračiti idole koji su stvorili mit prema kojem se moderno čovečanstvo i dalje orijentiše.
(TheSpectator-ZTP)
