Milenijalci i zumeri (generacija Z) se ponose time što su „anti-rasisti“. Mogli bismo, dakle, očekivati da će im odavanje pošte Holokaustu kao najgorem činu rasne mržnje u modernoj istoriji biti od značaja. Ali istina je bitno drugačija i zabrinjavajuća. Novo istraživanje koje je naručila Claims Conference otkriva da holandski milenijalci i zumeri uglavnom ne znaju za Holokaust, da poriču činjenice, da se protive priznavanju uloge Holandije i da su naklonjeni savremenom nacizmu. Dok 12 odsto odraslih Holanđana veruje da je „holokaust mit“ ili da je „broj Jevreja koji su nastradali u velikoj meri preuveličan“, taj broj skače na 23 odsto među onima od 18 do 39 godina.
Dvadeset devet odsto Holanđana veruje da je ubijeno dva miliona Jevreja ili manje (bilo je šest miliona žrtava), i ta brojka se penje na 37 odsto među milenijalcima i zumerima. Jedna četvrtina holandskih ispitanika poznaje nekoga ko poriče Holokaust, ali kod mladih se to penje na jednu trećinu. Manje je verovatno da će mlađi od 40 godina odobravati informisanje o Holokaustu nego javnost u celini. Ovo su uznemirujući rezultati, ali takvi nisu ograničeni samo na Holandiju. Studija agencije ComRes iz 2018. istraživala je stavove o Holokaustu, Jevrejima i antisemitizmu u Britaniji, Francuskoj, Nemačkoj, Poljskoj, Mađarskoj, Švedskoj i Austriji. Pokazalo se da svaki deseti mlađi Austrijanac nikada nije čuo za Holokaust. Niti je za to čuo jedan od pet francuskih milenijalaca. Tri od deset mladih Evropljana složilo se da „sećanje na Holokaust odvlači pažnju od drugih zverstava i nepravdi danas“ i da „Jevreji koriste Holokaust da unaprede svoj položaj ili da postignu određene ciljeve“.
Ovo nije samo evropski fenomen. Polovina američkih milenijalaca i zumera ne ume da navede nijedan koncentracioni logor. Šest od deset ne zna da je šest miliona Jevreja usmrćeno. Na insistiranje anketara, više od jedne trećine je reklo da je umrlo dva miliona ili manje. Svaki deseti mlađi Amerikanac kaže da su Jevreji izazvali Holokaust, i ta brojka se udvostručila među ispitanicima iz Njujorka. Demokratizacija informisanja putem interneta delimično objašnjava ovaj zabrinjavajući trend. Pre 40 godina, ako ste želeli da promovišete poricanje Holokausta, trebao vam je pristup štampariji i distributivnoj mreži. Oslobađanje informisanja od korporativne i državne stege donelo je mnoge koristi; takođe je zagušilo filtere koji su ranije suzbijali širenje dezinformacija, teorija zavere i ekstremizma. Na internetu, društvena konstrukcija istine nije izuzetak već pravilo. I tako se sa činjenicama, koje su starije generacije prihvatale bez pogovora, zumeri po prvi put susreću u prostorima gde se osporava skoro svo znanje. Činjenice koje su nekada bile utisnute mastilom danas su samo još jedan podatak.
Možda postoje i druga objašnjenja za pojačano poricanje Holokausta i srodne dezinformacije. Primećen je porast nacionalizma među mladima u zemljama poput Francuske, gde je svaki četvrti mlađi od 35 godina glasao za Marin Le Pen u prvom krugu predsedničkih izbora 2022, u poređenju sa jednim od deset starijih od 70 godina. Važan faktor je i promenljiva demografija Zapada. Iako je istraživanje koje je naručio Američki jevrejski komitet otkrilo da rastuća muslimanska populacija Francuske ispoljava znatno viši nivo antisemitizma od ostalih građana, takođe je otkriveno da mlađi i sekularniji muslimani manje razmišljaju na ovaj način. Postoji još jedan, vrlo jednostavan razlog zašto se Holokaust ne pamti kako treba. To više nije događaj našeg doba, onog u kojem su učesnici još uvek živi, već događaj iz istorije. U decenijama nakon oslobođenja logora, Hitlerov pokušaj istrebljenja evropskog jevrejstva postao je poznat kao najveći zločin veka, što je opterećivalo evropsku i američku savest. Postojala je odlučnost da se uči iz iskustava nedavne prošlosti.
Danas se Holokaust više ne doživljava kao skorašnji događaj. Još uvek se mnogo priča o „lekcijama prošlosti“ i „nikad više“, ali, vremenom, pogrom Jevreja će prestati da bude sinonim za suštinsko zlo. Ovo samo po sebi nije poricanje Holokausta, ali doprinosi poricanju i antisemitizmu, ili barem olakšava izražavanje i regrutovanje za takva uverenja. Pre nedelju dana, Zigi Šiper, zatvorenik Lođa i Aušvica koji je živeo u Britaniji, umro je u svojoj 93. godini, i time smo izgubili još jednog živog svedoka pogroma. Sajmon Vajlder, čiji je otac Krulik bio Zigijev prijatelj, napisao je na svom blogu: „Najveći strah preživelih bio je da će svet zaboraviti pokušaj da se Jevreji uklone sa lica zemlje i da će se to ponoviti.“ To je izazov koji ostaje pred nama – zadržati Holokaust u kolektivnoj savesti iako se vremenski sve više udaljavamo od njega.
(TheSpectator-ZTP)
