Zakasnelo otkriće: Kubanski agent je 42 godine bio u vrhu američke administracije

Insajderi već dugo znaju da kubanska spoljna obaveštajna agencija DGI, poznatija kao Obaveštajna uprava, nije naivan igrač. Najnovija potvrda ove teze stigla je 4. decembra kada je Ministarstvo pravde SAD-a optužilo Viktora Manuela Rohu, bivšeg američkog ambasadora, da je tajno služio kao kubanski agent 42 godine. Roha je verovatno jedna od najviše pozicioniranih krtica koje je američka vlada otkrila u skorije vreme. U optužnici se navodi da je za Kubu počeo da radi već od 1981. i da je te godine došao u Stejt department. Potom je postao najviši zvaničnik za Južnu Ameriku u Savetu za nacionalnu bezbednost, visoki diplomata u Havani, zamenik ambasadora u Argentini i ambasador u Boliviji (1999-2002).

Čak i nakon penzionisanja, Roha je imao pristup važnim obaveštajnim podacima. Od 2006. do 2012. bio je savetnik šefa južne komande Pentagona, koja je odgovorna za Latinsku Ameriku. Održavao je kontakte sa DGI sve do 2016. ili 2017. Uhvaćen je tokom tajne operacije kada se agent FBI-a pretvarao da je njegov novi hendler. Navodi se da je hvalio Fidela Kastra kao „Komandantea“, govorio je o SAD-u kao o „neprijatelju“ i opisivao kubanske agente kao kompanjerose ili drugove. „Ono što smo uradili“, hvalio se jednom prilikom, „ogromno je… više od grend slema“. Roha nije prvi takav slučaj. „Ne smatram ovo velikim iznenađenjem,“ kaže Dvejn Norman, bivši rukovodilac operacija CIA-e u Latinskoj Americi. „U svakom smislu, Kuba je priznata kao jedna od boljih obaveštajnih službi na svetu.” Kubanska obaveštajna služba je napravljena po uzoru na sovjetski KGB i istočnonemački Štazi. Prodrla u Sjedinjene Države 1970-ih i 1980-ih, sa ciljem regrutovanja žena i hispano muškaraca. Godine 1987. Florentino Aspijaga Lombard, visoki kubanski obaveštajac, prebegao je i otkrio da je skoro svaki agent CIA-e na ostrvu od 1960-ih bio podmetnut, ili da se kasnije preobratio i prenosio dezinformacije.

Američki agenti već dugo priznaju da su njihove kubanske kolege bile deo, kako je navedeno u jednom vladinom izveštaju, „prvoklasne obaveštajne službe“ koja je mogla da vodi „veoma agresivne operacije… širom sveta“. Jedan od razloga za to je što, kao i u drugim komunističkim zemljama, najbolji kadrovi obično gravitiraju pozicijama koje donose moć i privilegije, kao što je mogućnost boravka u inostranstvu, kaže Norman. „Oni već duže vreme odgajaju klasu pravih profesionalnih obaveštajnih službenika,“ dodaje sagovornik. „Jedno od glavnih obeležja mnogih kubanskih operacija je strpljenje,“ kaže Norman, što je regrutima omogućavalo da se vremenom uzdignu do istaknutih pozicija. On ukazuje na primer „kubanske petorke“, grupe obaveštajnih službenika uhapšenih u Majamiju 1998. i optuženih za infiltriranje među protivnike Kastra. Roha je regrutovan sa svojih 30 godina, a DGI mu je pomogao da se zaposli u Stejt departmentu.

Najveći poznati uspeh Kube bila je Ana Montes, viša analitičarka zaposlena u američkoj vojno-obaveštajnoj agenciji (DIA). Regrutovana od strane kubanske obaveštajne službe 1984. godine, obučavana je u Havani i služila kao agent 17 godina do hapšenja 2001. Za to vreme je otkrila imena četiri američka agenta na Kubi i detalje operacija u El Salvadoru, Nikaragvi i Panami. Slučaj Montesove, koja je puštena iz zatvora u januaru, ilustruje još jedan razlog zašto je DGI imao toliko uspeha. Kuba ne mora da pribegava onome što Rusija naziva ‘kompromat’, tj. kompromitujući materijal za ucenu potencijalnih agenata, kaže Norman. Ideologija je često dovoljna. Kao što su sovjetski špijuni 1930-ih koristili privlačnost antifašizma i socijalizma, tako je i DGI koristio simpatije prema kubanskoj revoluciji.

Tokom Hladnog rata, KGB je morao da izdvaja novac, i to pozamašan, kako bi regrutovao neke od svojih najboljih agenata. Roha i Montes su navodno radili besplatno. Montes je bila motivisana politikom Reganove administracije u Latinskoj Americi, uključujući intervenciju u Granadi 1983. i podršku Kontrama, desničarskim pobunjenicima, u Nikaragvi. Bila je, kako je kasnije rekla FBI-u, „saborac“ u otporu Americi. Iako se približio desnim pozicijama (prošle godine je doprineo reizboru jedne protivnice Kastra), Roha je bio vođen istom ideologijom. Hvalio se da je njegov „prvi prioritet” da spreči bilo kakvu akciju „koja bi ugrozila… revoluciju kao takvu“.

(TheEconomist-ZTP)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *