U srednjim godinama bi trebalo da osećate nostalgiju za svojom mladošću, ali sam nakon čitanja ove knjige ostao zapanjen koliko su 1980-te bile užasne. Decenija je dotakla dno u maju 1985. kada je, u roku od 18 dana, 56 fudbalskih navijača poginulo u požaru u Bredford Sitiju i 39 u metežu uoči utakmice Liverpul-Juventus na stadionu Hejsel. Čitave 1980-te bile su u skladu sa naslovom jednog poglavlja knjige Rodžera Domenegetija, nazvanog po pesmi grupe Barakude iz 1981: „Živimo u nasilnim vremenima.“
Autor, novinar i naučnik, ima ambicioznu postavku: sport je ključ za razumevanje šta se zaista zbivalo Britaniji 1980-ih. Knjiga ne uspeva sasvim u ovoj zamisli, ali pokazuje kako su se sportska i društvena patologija preplitale. Uobičajeno je, na primer, da se fudbalski huliganizam posmatra kao izolovani problem. Domenegeti ga stavlja u kontekst krvave decenije. Oštri sukobi tokom štrajka rudara okončani su samo dva meseca pre Bredforda i Hejsela. Te jeseni 1985, Birmingem, Brikston i Totenhem bili su poprište tragičnih sukoba sa policijom. Bilo je čestih tuča čak i na muzičkim festivalima i pijacama. Novinar Toni Evans, koji je bio na Hejselu kao navijač Liverpula, kazao je Domenegetiju: „Ljudi, posebno mladići, bili su skloniji nasilju nego danas. Svake večeri na TV vestima ste gledali scene uličnih tuča iz Belfasta i Derija. Nasilje je bilo normalno.”
Isto tako, Domenegeti smešta požar u Bredfordu u seriju infrastrukturnih katastrofa iz 1980-ih; avion Britiš Ervejza na letu ka Krfu zapalio se na pisti u Mančesteru u avgustu 1985. (55 žrtava); trajekt Herald of Free Enterprise se prevrnuo 1987. (193 žrtve); požar na stanici Kings Kros mesecima kasnije (31 žrtva); eksplozija na naftnoj platformi Pajper Alfa 1988. (167 poginulih); i metež koji je usmrtio 97 navijača Liverpula u Hilsborou 1989. Policija Južnog Jorkšira, koja je platila odštetu nepravedno uhapšenim i napadnutim rudarima posle ‘Bitke kod Orgriva’ 1984, ponovo je izazvala tragediju u Hilsborou. Verujući da su navijači koji su bežali preko terena bili huligani, policija ih je nasilno zadržala, a čak i dok se katastrofa dešavala, novinarima su iznosili brutalne laži. Ljudski život se nije uvek smatrao isplativim u deregulisanoj Britaniji Margaret Tačer. Nakon što je parobrod Marčiones potonuo tokom žurke na Temzi, mesecima nakon Hilsboroa (51 žrtva), Džejms Taj, osnivač Britanskog saveta za bezbednost, primetio je: „Nema svrhe pripisivati ove nesreće delima Božijim. Zašto se Bog uvek obrušava na loše organizovana i zapuštena mesta?”
Požar u Bredfordu svakako nije bio delo Boga. Nije svevišnji taj koji je dozvolio da se smeće decenijama nakuplja ispod glavne tribina Valley Parade-a. Zvanična procena je bila da se otpad zapalio nakon što je gledalac ispustio upaljenu šibicu ili cigaretu. Kako je vatra počela da tinja, jedan gledalac je otišao da traži aparat za gašenje požara. Ali, piše Domenegeti, „aparat je držan u kancelariji kluba na drugom kraju stadiona da ga huligani ne bi koristili kao projektil“. Tada je plamen iznenada zahvatio tribinu, dok su navijači skandirali: „Pišajte na to!“ Dok je ITV emitovao tragediju uživo, gledaoci su posmatrali kako „jedan čovek mirno hoda preko zapaljene tribine“. Dvanaestogodišnji Martin Flečer je izbegao požar, ali njegov brat, otac, ujak i deda nisu. Trideset godina kasnije, Flečer je napisao knjigu koja preispituje teoriju o bačenoj cigareti. Otkrio je da je „tokom celih 18 godina pre požara, vatra uništila osam preduzeća u vlasništvu predsednik kluba Staforda Heginbotama. Valley Parade je bila deveta po redu”. Flečer je upitao: „Koji čovek bi mogao da bude toliko nesrećan kao Heginbotam?” Nakon požara, Bredford Sitiju je isplaćeno skoro milion funti na osnovu osiguranja.
Fudbal je gubio na popularnosti i pre Bredforda i Hejsela. Nešto posle ponoći krajem aprila 1985, 18,5 miliona ljudi je ostalo budno da vidi Denisa Tejlora kako osvaja svetsku titulu u snukeru u teatru Krusibl u Šefildu. Taj broj je bio veći od ukupne posećenosti te sezone na svim profesionalnim fudbalskim utakmicama u Engleskoj. Nakon tragedija, fudbal je praktično nestao sa TV ekrana. U jesen 1985, Frenk Mekeveni iz Vest Hema, tada vodeći strelac engleske prve lige, mogao je da stane nasred Vaterlo mosta a da ga niko ne prepozna. Snuker, američki fudbal, pa čak i pikado, nakratko su nadmašili fudbal. To nije trajalo dugo. Posle Hejsela, huliganizam, i nasilje kao takvo, počeli su da nestaju iz omladinske kulture. Posle Hilsboroa, britanski fudbal je renovirao svoje stadione. Tokom 1992, Skaj je non-stop prenosio novu Premijer ligu. Ostali sportovi nisu bili ni blizu.
Domenegeti je mestimično nespretan, ali uspeva da isporuči sveobuhvatni dokument jedne ere, od Olimpijskih igara u Moskvi i buma aerobika, do raznih primera zatucanosti i aparhejda u Južnoj Africi. Knjiga dotiče i savremeni trenutak. Britanija je prošla kroz tešku deceniju – štednju, Bregzit, pandemiju i pad životnog standarda – ali je ipak ostala neobično mirna. Gotovo da pomislite da društva evoluiraju.
(Simon Kuper/TheSpectator-ZTP, foto: RaiSport)
