Nemačka spoljna obaveštajna agencija, Federalna obaveštajna služba (BND), predstavlja problem za evropsku bezbednost i potrebna joj je drastična i hitna revizija. To je zaključak oštro intoniranog uvodnika koji je prošle nedelje napisao Džejms Krisp, spoljni urednik britanskog lista Dejli Telegraf sa sedištem u Briselu.
Osnovan u ranim fazama Hladnog rata pod američkim patronatom, BND je nekoliko decenija delovao na frontu strateškog sukoba između Sjedinjenih Država i Sovjetskog Saveza. Na svojim počecima, agencija je zasluženo kritikovana zbog nacističke prošlosti nekolicine njenih visokih zvaničnika. Ipak, kao i Zapadna Nemačka u celini, služba je do 1970-ih u velikoj meri uspela da demokratizuje svoju institucionalnu strukturu i praksu. Krisp, međutim, tvrdi da je BND, nekada jedna od najvažnijih obaveštajnih agencija u Evropi, „izbušena nakon Hladnog rata“ i da je danas njene evropske kolege smatraju „samodovoljnom i arogantnom“. Shodno tome, niz neprijatnosti koje je BND pretrpeo u poslednje vreme, a koji je kulminirao otkrivanjem navodnog ruskog špijuna u njegovim redovima, teško da je slučajnost, smatra Krisp. Čini se da se čak i ovo nedavno otkriće dogodilo tek nakon što je BND dobio dojavu od savezničke obaveštajne agencije.
Nemačka špijunska služba nije prošla mnogo bolje ni u američkom ratu u Avganistanu, niti tokom poslednje faze rusko-ukrajinskog rata. Za razliku od američkih obaveštajnih agencija, BND se nije slagao sa procenama da će Moskva izvršiti invaziju na svog zapadnog suseda. Bruno Kal (na slici), direktor agencije, zapravo je bio u Ukrajini na konsultacijama kada su ruski tenkovi krenuli ka Kijevu. Prolazeći kroz svojevrsno poniženje, Kal je bio zarobljen unutar Ukrajine i nemačka specijalna jedinica je morala da ga prošvercuje iz zemlje dok su ruske bombe padale na ukrajinsku prestonicu. Čime se objašnjava trenutno stanje BND-a? U izvesnoj meri, kulturu špijunske agencije oblikovala je atmosfera posleratne nemačke države, koja je učinila sve da se pomiri sa Rusijom. Uzastopne nemačke administracije su svoje približavanje Moskvi smatrale temeljom evropske bezbednosti. Shodno tome, može se reći da je Berlin sklon potcenjivanju bezbednosnih pretnji koje dolaze iz Rusije.
U isti mah, nemačko društvo gaji duboko nepoverenje prema državnom nadzoru, što proističe iz iskustva nekada podeljene nacije pod nacističkom i komunističkom vlašću. Ova ogorčenost je rasla nakon ponovnog ujedinjenja Nemačke 1990. i doprinela je procesu „štrojenja“ BND-a tokom poznih ‘90-ih. Krisp napominje da je BND raspustio svoju kontrašpijunsku jedinicu 1997, u činu samosabotaže koji je Moskva odmah umela da iskoristi. Jedinica je ponovo sastavljena 2017, što je bila rekacija na rusku aneksiju Krima. Šest godina kasnije, i dalje je ograničena po veličini i obimu, a njena sadašnja operativa značajno zaostaje za drugim službama zapadne Evrope. Nedavno otkriće špijuna u njenim redovima je verovatno direktna posledica ovakve pogrešne procene.
Krispov zaključak nije naročito optimističan. Ipak, on priznaje da je BND spoljna obaveštajna služba najbogatije evropske nacije, čiji će stav o Rusiji i ukrajinskom ratu verovatno uticati na čitav svet. Berlin i njegove obaveštajne agencije imaju obavezu da budu u stanju da odgovore na izazove našeg vremena. Sve manje od toga učinilo bi BND, kao i kompletan nemački obaveštajni aparat, rizičnim za celu Evropu.
(IntelNews-ZTP, foto: Reuters)
