Prvi lekar američke vojske, Vivek Murti, mudro je prošle nedelje savetovao da je trinaest godina starosti premalo za aktivnost na društvenim mrežama. Ali moramo se zapitati i sledeće: ako trinaest godina nije dovoljno za Tviter ili Fejsbuk, kako je to, prema Bajdenovoj administraciji, dovoljno za uzimanje hormonskih blokatora koji menjaju život deteta, samo na osnovu ličnog uverenja da je drugog pola? Prema Murtiju, 13-godišnjaci još uvek „razvijaju svoj identitet“. On stoga s pravom smatra da društvene mreže, koje su prepune podlosti i narcizma, mogu naškoditi detetu koje je predugo izloženo takvim sadržajima.
Ali ako 13-godišnjak još uvek ‘razvija svoj identitet’, kako onda njemu ili njoj možemo dozvoliti da odlučuje o medicinskom tretmanu, koji bi mogao imati dugotrajne negativne posledice, samo na osnovu njihove svesti o tome šta je njihov ‘rodni identitet’? Zagovornici ovakvih tretmana, bilo da se radi o blokatorima hormona ili čak operacijama, uveravaju nas da je reč o „nezi koja afirmiše rod“. Ko bi mogao da prigovori ovako humanoj definiciji? Na kraju krajeva, zar nam briga o deci nije svetinja? Ali ovo je orvelovska podvala. Pričamo o tretmanima koji se sprovode po nahođenju dece za koje Bajdenova administracija kaže da su premlada i za nalog na Tumblr-u.
Dozvolite da takođe pretpostavimo da društvene mreže i „preobraćanje“ američke omladine možda nisu sasvim odvojeni fenomeni. Prema istraživačkoj agenciji Komodo Health Inc, broj mladih Amerikanaca kojima je dijagnostikovana rodna disforija skočio je sa 15.172 u 2017. na 42.197 u 2021. Kako se taj broj skoro utrostručio za samo četiri godine? Jedino objašnjenje za takav porast je kulturni trend. A koje je najverovatnije mesto gde bi vaše ili moje dete moglo da otkrije ili razvije takvu modu? Naravno, to su društvene mreže, gde zagovornici transrodnosti privlače decu, govoreći im da ako njihova vlastita porodica odbije njihove tvrdnje o transseksualnosti, postoji topla porodica ‘dreg kraljica’ i aktivista spremnih da im obezbede novi dom. Kao što novinarka UnHerd-a Ketrin Di navodi, „internet je stvorio čudno okruženje u kojem se ovi identiteti mogu ‘isprobati’, obično u okviru određenih subkultura”.
Za to vreme, u državnim školama širom Amerike, ove detinje fantazije o rađanju u pogrešnom telu podupiru nastavnici i školski sistemi koji se oslanjaju na ‘stručnjake’ kako bi opravdali svoj upliv u dečije umove. Oni im nude morbidan izbor, tvrdeći da ako roditelji ne prihvate fantaziju i ne dozvole medicinski tretman, izlažu dete riziku od samoubistva. Dokazi o tome su izuzetno slabi, ipak ovi aktivisti spremno zastrašuju ionako sluđene roditelje. Tojest, ako se uopšte udostoje da obaveste roditelje. To je naprosto sumanuto i nema nikakve veze sa pomaganjem deci. Ovde se radi o afirmaciji odraslih čije zablude o polu imaju smisla samo ako su takvi rođeni; a da bi to potvrdili, potrebna su im trans deca, čak i ako je, kao što je Murti jasno rekao, njihov identitet još uvek u razvoju.
Ovo treba da bude alarm za svaku odraslu osobu u Sjedinjenim Državama. Amerikanci poput mene više ne mogu da se pretvaraju da bilo šta od ovoga ima i najmanje smisla. Deca su nepovratno oštećena – i to je naša krivica. Ako nam ova preporuka o društvenim mrežama i deci ne otvori oči, šta će? Zavesa mora da padne na ovu štetočinsku farsu. Naravno da 13-godišnjaci ne bi trebalo da biraju svoj pol i da trpe bezbroj medicinskih rizika zbog izlečenja bolesti koja ne postoji. Jasno je da je vreme da se ludilo zaustavi.
(David Marcus/TheSpectator-ZTP)
