Odlazak Džeka Dorsija iz Tvitera nije veliko iznenađenje s obzirom da ga je firma Elliott Management, jedan od Tviterovih investitora, umalo izbacila prošle godine. Moglo bi se reći da je pandemija odložila ono što je bilo neizbežno. Akcije Tvitera na berzi nastavljaju da padaju. Kompanija verovatno neće dostići očekivane prihode i broj dnevnih korisnika u 2023. Takođe ima najmanju bazu korisnika među velikim tehnološkim kompanijama, iza Fejsbuka, Jutjuba i TikToka.
Prema jednoj od teorija, Dorsijev odlazak je inicirao Elliott Management, koji kontroliše dva mesta u upravnom odboru i preko milijardu dolara u akcijama. Čini se da su rukovodioci Elliott-a sumnjali u Dorsijevu sposobnost da istovremeno vodi dve kompanije (takođe je izvršni direktor firme za finansijska plaćanja Square). Želeli su nekoga ko je fokusiran isključivo na Tviter. Verovatno je to glavni razlog zašto je Tviter početkom novembra ažurirao svoj pravilnik o smeni liderskih pozicija. Jedan bivši radnik Tvitera rekao je magazinu Vanity Fair da je Elliott Management primorao Dorsija na povlačenje kako bi ga sprečio da se preko političkih veza vrati na funkciju generalnog direktora, što je navodno učinio nakon prve smene 2008.
Dorsijevo upravljanje Tviterom se ponekad činilo previše ležernim. Kada je otpušten pre 13 godina, navodno je to bilo zbog čestog odsustva i bavljenja drugim stvarima poput mode. Wall Street Journal izveštava da je Dorsi prepustio svojim najbližim saradnicima da se bave cenzurom naloga Donalda Trampa u januaru jer je bio u inostranstvu. Njegov prvobitni plan za 2020, pre nego što je kovid zaustavio svet, bio je da živi i radi u Africi. Zaposleni u Tviteru uglavnom podržavaju Dorsija, ali bilo je pritužbi na njegovu usporenost u donošenju važnih odluka, od starog ograničenja tvitova na 140 karaktera do zabrane članka Hantera Bajdena za Njujork Post iz oktobra 2020. Skot Gregori iz Harvard Business Review-a definiše odsutno upravljanje kao uživanje „privilegija i nagrada, ali izbegavanje značajnije uključenosti u rad svojih timova.“ Čini se da Dorsi spada u ovu kategoriju menadžera, za razliku od osnivača Fejsbuka Marka Cukerberga.
Novi šef Tvitera, Parag Agraval, dolazi iz tehnološkog sektora. Ovaj 37-godišnji sin indijskih imigranata ranije je delovao kao pozadinski kadar u kompaniji, uprkos svojoj prethodnoj poziciji glavnog tehnološkog direktora. Dorsi smatra da je on pravo rešenje, rekavši u svojoj oproštajnoj izjavi da je Agraval uveliko bio njegov kandidat za izvršnog direktora. CNBC izveštava da su obojica saglasni u težnji za decentralizacijom društvenih medija. Agravalova biografija sugeriše da on poznaje Tviter u svakom segmentu, od primene veštačke inteligencije do marketinga. Takođe je dobio podršku od sadašnjih i bivših radnika Tvitera koji ga opisuju kao pažljivog mentora i saradnika.
Jedna od oblasti u kojoj se Agraval razlikuje od Dorsija tiče se državnih propisa o društvenim mrežama. Dorsi se prošlog oktobra snažno protivio predloženim izmenama u Člana 230 (koji društvenim mrežama daje imunitet od građanskih tužbi), rekavši pred odborom američkog Senata da bi ukidanje odredbe koristilo samo „malom broju gigantskih i dobro finansiranih tehnoloških kompanija“. Dorsi je ispravno primetio da bi ukidanje Člana 230 ugušilo slobodu govora jer bi primoralo veb sajtove da ažurnije uklanjanju navodno problematične komentare. S druge strane, jedan Fejsbuk se otvoreno zalaže za regulaciju društvenih medija.
Stavovi Agravala o Članu 230 nisu poznati. Međutim, čini se da je iskazao sklonost ka oštrijem uređivanju sadržaja. U prošlogodišnjem intervjuu za MIT Technology Review rekao je da je „slobodan govor na internetu obeležje današnjeg vremena. Većina ljudi može da iznese mišljenje. Naša uloga je presudna u tome koga ćete zaista čuti. Pažnja je danas tražena roba. Ima mnogo sadržaja, mnogo tvitova, ali ne privlače svi pažnju… samo manj broj privuče pažnju. I tako se naša uloga pomera ka tome kako preporučujemo sadržaj, kako gradimo sisteme preporuka i kako usmeravamo pažnju ljudi ka zdravoj javnoj diskusiji”.
Njegovi stavovi ne znače, kako tvrde nacionalistički konzervativci, da je on samo deo tzv. tehno-oligarhije koju vlada treba da demontira. Tviter ostaje privatna kompanija, što znači da postavlja vlastita pravila o moderisanju sadržaja. Ostaje da se vidi kako će Tviter nadalje voditi uređivačku politiku, što uključuje i zalaganje za Član 230. U svakom slučaju, @jack više nije na Tviteru. Nadamo se da će njegovo uverenje o minimalnom mešanju države u društvene medije opstati u Tviterovom glavnom štabu.
(TheSpectator-ZTP, foto: Joe Raedle/Getty)
