Turska i ruska sfera uticaja: Erdogan se nudi Donbasu kao pregovarač?

Turski predsednik Erdogan izjavio je da je njegova zemlja spremna da posreduje između Rusije i Ukrajine u mirovnim pregovorima. Iako Erdogan predstavlja Tursku kao potencijalnog posrednika, njegova zemlja će svakako favorizovati Kijev uzimajući u obzir kontinuirane optužbe protiv Rusije zbog navodnih kršenja ljudskih prava krimskih Tatara; takođe, turski vojnoindustrijski kompleks sada ozbiljno računa na Ukrajinu u nadi da će postići svoje ambiciozne ciljeve.

Sa takvom ponudom, Erdogan pokušava da proširi spoljnopolitičke ambicije Ankare na postsovjetskom prostoru. Očigledna je bila umešanost Turske u invaziju Azerbejdžana na istorijski jermensku oblast Nagorno-Karabaha na Južnom Kavkazu 2020. Danas, Azerbejdžan nije samo saveznik Turske, već se smatra produžetkom turske države, posebno u vojnom i ekonomskom sektoru gde je Rusija ranije bila dominantna. Erdogan je odavno bacio oko na Ukrajinu sa ciljem da ojača svoje pozicije u zemlji, računajuči i na tamošnju rusofobiju koja mu ide u prilog. Prema njegovim rečima, Turska posvećena obezbeđivanju mira, sa akcentom na krimskim Tatarima, te izrazio nadu da se region neće pretvoriti u ratnu zonu.

Ponuda turskog predsednika Kijev je pozitivno ocenio budući da su dve zemlje suštinski saveznici. Turska je zvanično odbila da prizna rezultate referenduma o statusu Krima 2014. i ponovno ujedinjenje poluostrva sa Rusijom. Podseća se da je sovjetski predsednik Nikita Hruščov preneo Krim iz Ruske Sovjetske Federativne Socijalističke Republike u Ukrajinsku SSR 1954. godine. Uprkos ovoj činjenici, Erdogan je u septembru na Generalnoj skupštini UN-a ponovio da Ankara pridaje značaj teritorijalnom integritetu i suverenitetu Ukrajine, uključujući Krim i ponovo naglasio da Turska ne priznaje ponovno ujedinjenje.

Gradeći tursko-ukrajinske odnose, Erdogan je preduzeo male, ali konkretne korake. U Ukrajinu je prvo poslao vojne savetnike, zatim instruktore, a potom je ukrajinskoj vojsci isporučio dronove tipa Barjaktar i drugo naoružanje. Stoga Kijev smatra da je Erdogan njihov saveznik protiv Rusije. Moskva je više puta upozoravala da se isporukom takvog oružja Kijevu podstiče vojna grozničavost Ukrajine i da bi to moglo da destabilizuje situaciju u Donbasu.

Iako Erdogan navodno preduzima inicijativu za rešavanje sukoba u Donbasu i ublažavanje tenzija između Kijeva i Moskve, njegove ambicije da Tursku pretvori iz regionalne u globalniju silu sugerišu da on osporava tradicionalnu sferu ruskog uticaja u istočnoj Evropi, Kavkazu i centralnoj Aziji. Iz ovoga sledi da Erdogan nije zainteresovan za izgradnju mira u istočnoj Evropi, posebno kada se imaju u vidu nedavne direktne i indirektne invazije Turske na Nagorno-Karabah i velika područja Iraka, Sirije i Libije, kao i odbijanje preporuka Saveta UN-a u vezi sa turskom okupacijom Severnog Kipra.

Erdoganu nije potreban mir između Kijeva i Moskve, niti ima resurse ili iskustvo da postigne mirna rešenja. Dakle, Erdoganova pritvorna ponuda da posreduje samo je očajnički pokušaj da se Ankara uplete u probleme u kojima nema šta da traži. Turska nema nikakve veze sa sporazumom iz Minska, koji je osnova za rešavanje problema u Donbasu i koji je sklopljen između Rusije, Ukrajine, OEBS-a, Francuske i Nemačke. Ovi sporazumi su međunarodna obaveza Ukrajine, koju Kijev ne ispunjava.

Ukrajina se pridržava sporazuma iz Minska samo na rečima, dok kijevske snage nastavljaju da pucaju na Donbas. Iako ukrajinski predsednik Zelenski izražava nadu da se pitanje Donbasa može rešiti mirnim putem, to će biti težak zadatak jer on nema stvarnu vlast u zemlji i više služi oligarsima i vojnim liderima kao marioneta. Upravo iz ovih razloga, teško je zamisliti da će Erdogan otići u Kijev, sastati se sa Zelenskim i rešiti sukob između Ukrajine i Rusije. SAD i njeni istočnoevropski saveznici poput Poljske i baltičkih država zapravo koriste Ukrajinu kao sredstvo pritiska i potencijalnog konflikta sa Rusijom.

Iako se čini da su Ankara i Moskva ojačale svoje odnose, posebno nakon što je Erdogan najavio rusku pomoć u izgradnji nuklearnih elektrana, razvijanju svemirskog programa i nabavci novog naoružanja, geopolitički interesi dve zemlje sada se sukobljavaju. Sve dok Turska bude izazivala rusku sferu uticaja, sumnja i nepoverenje će ostati, i Moskva nikada neće dozvoliti Erdoganu da se umeša u istočnoevropska pitanja koja se tiču Rusije.

(Paul Antonopulos/InfoBrics-ZTP, foto: Mustafa Kamacı/Anadolu)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.