Metode vrbovanja: Direktor britanskog MI6 želi da privuče ruske prebege?

Ser Ričard Mur, šef britanske Tajne obaveštajne službe (MI6), strogo se drži tradicije podnoseći samo jedan izveštaj godišnje, koji onda javnost pažljivo analizira u potrazi za naznakama i natrukama. Njegov govor u britanskoj ambasadi u Pragu, kojim je pozvao Ruse da špijuniraju za Britaniju, nije zahtevao takvo čitanje između redova. Nakon prigodne preambule u kojoj je pomenuo jake veze Britanije i Češke Republike, Mur se osvrnuo na brutalno gušenje liberalnog Praškog proleća (1968) od strane Moskve i na hrabre Sovjete koji su, uvidevši „moralnu travestiju onoga što je učinjeno… delovali u skladu sa svojim ubeđenjima, pronašavši u nama partnere za slobodu“.

Ovo je zaista bio trenutak koji je mnogim Sovjetima srušio poverenje u sistem, uključujući Olega Gordijevskog, jednog od najvažnijih dvostrukih agenata MI6 unutar KGB-a. Ipak, Mur se takvom napomenom nije prosto prepustio istorijskoj diverziji. On je zapravo uputio apel „današnjim Rusima koji su zgroženi prizorima uništenja ukrajinskih gradova, egzodusa nevinih porodica i kidnapovanja dece“. „Pozivam ih da urade ono što su drugi već uradili u proteklih 18 meseci i pridruže nam se. Naša vrata su uvek otvorena.“ Drugim rečima, ovo je bilo ohrabrivanje Rusa da se aktiviraju kao doušnici. Vrbovanje je, naravno, suština obaveštajne službe kakva je MI6, i nešto u čemu je prilično dobra. Posao „špijuna“ nije da u smokingu provaljuje u strogo poverljive objekte, već, prosto rečeno, da podstiče strance da izdaju svoju zemlju. To je težak posao, jer na svaku takvu poziciju vrbovanu na moralnim osnovama, dolaze mnoge druge motivisane ne baš najsvetlijim idealima. Klasična skraćenica koja ovo objašnjava je NIKE: Novac, Ideologija, Kompromis i Ego. Iako svako voli da se oseća kao pozitivac, najpodmitljiviji doušnici jednako vole da čuju da su najbolji i najpametniji.

Ovo obično uključuje dugotrajno i pažljivo podsticanje. U današnjoj Rusiji to je teško postići. Većina službenika radi pod diplomatskim pokrićem, međutim, serija proterivanja dovela je do toga da zapadne ambasade i konzulati u Rusiji budu zatvoreni ili svedeni na minimum osoblja. Osumnjičeni obaveštajni radnici su pod prismotrom, a svaka osoba koju sretnu potencijalno podleže kontroli i hapšenju. Otuda potreba za pronalaženjem alternativnih kanala. Američka CIA je nedavno na društvenim mrežama objavila video na ruskom jeziku, prilično nemaštovito naslovljen „Zašto sam stupio u kontakt sa CIA-om: Moja odluka“. U videu su prikazani glumci kako u ulogama ruskih oficira tajno kontaktiraju CIA-u preko darkveb portala, govoreći im da „nisu nemoćni“. Murova izjava je verovatno bila smišljena i kao trolovanje, ali je odražavala veoma realno uverenje da je, kako je direktor CIA-e Vilijam Burns takođe rekao, ovo prilika za vrbovanje agenata koja se dešava „jednom u generaciji“. U Rusiji je teško delovati, ali količina nezadovoljstva – uključujući državne strukture, pa čak i službe bezbednosti – decenijama nije bila tako izražena.

Naravno, Britanija ima neke specifične prednosti i mane. Uprkos svim mogućim sankcijama, još uvek postoji duboka žica anglofilije, možda povezana sa osećajem da „perfidni Albion“ ostaje najsuptilniji protivnik Rusije. Kad god nešto krene naopako za Moskvu, možete biti sigurni da će London nekako biti okrivljen. Indikativno je da ruska štampa, koja obično brzo osudi svaki primer „britanske rusofobije“, jedva da je i pomenula Murov govor. Life News, portal koji se smatra bliskim Putinovoj Federalnoj službi bezbednosti, umesto toga je samo preneo Murove komentare o važnosti Kine za rad MI6; kleronacionalistički portal Tsargrad pokušao je da napravi priču od njegovog odbijanja da potvrdi ili demantuje da je Britanija imala bilo kakvu ulogu u nedavnom napadu na Krimski most.

Portparolka ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova, otmena kao i uvek, aludirala je na pokušaj ubistva prebega Sergeja Skripalja 2018. Ovo je verovatno najveća prepreka vrbovanju. Vladimir Putin ne krije svoje uverenje da je izdaja najveći greh. Pokušaj ubistva Skripalja i ubistvo Aleksandra Litvinjenka 2006. ostavili su traga. Mur je zaigrao na „diskreciju i profesionalizam“ kojim bi svi zainteresovani bili tretirani, i uverio potencijalne doušnike da je „naša lojalnost agentima doživotna – a zahvalnost večna“.

(TheSpectator-ZTP, foto: CNN)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *