FedNow: Sistem instant plaćanja konačno stiže u Ameriku

Američki finansijski sistem kasni sa rekonstrukcijom. Aktuelni platežni „tokovi“ na kojima se zasniva, a koje je izgradila grupa najvećih američkih banaka kako bi zamenila papirne čekove, stari su više od pola veka i rade na zastarelom kodu. Iako robustan, sistem je užasavajuće spor. Američki platni promet je manje sofisticiran od onog u ostatku bogatog sveta, a bogami i od  onog u većem delu siromašnog sveta. To je problem koji Federalne rezerve pokušavaju da reše centralizovanim sistemom instant plaćanja, koji je pokrenut 20. jula. Prikladno nazvan FedNow, on će omogućiti Amerikancima da svojim sunarodnicima šalju novac preko postojećih finansijskih institucija, i da uplate odmah legnu. Sve u svemu, 35 banaka i 16 platnih servisa se prijavilo za korišćenje ove usluge.

Većina američkih bankovnih transfera je jeftina, ali se obrađuje u serijama, što obično traje danima. Peer-to-peer mreže, poput Cash App-a, kupcima deluju mnogo brže, ali se, ispod površine, oslanjaju na stari sistem. Regulatori su upozorili da sredstva koja se drže na takvim aplikacijama možda neće imati pravo na osiguranje depozita u slučaju nevolje. Kreditne kartice, koje nude masne nagrade po cenu još masnijih naknada, takođe koriste postojeći platni promet. Prema Fed-u San Franciska, skoro trećina plaćanja prošle godine izvršena je karticama. Tipično, Amerikanci koriste različite metode za različite vrste plaćanja: račun za vodu se plaća bankovnim transferom; 100 dolara dug prijatelju se šalje preko aplikacije; kupovina na Amazonu se vrši kreditnom karticom. Jedinstveno rešenje za plaćanja u realnom vremenu trebalo bi da poboljša kvalitet čitavog platnog prometa.

JPMorgan Chase i Wells Fargo, dve banke teške kategorije, prihvatile su FedNow. Ali Volstrit nije u potpunosti uključen; poduža lista institucija, uključujući Bank of America, Citigroup i Goldman Sachs, nije u igri. Iako je stari sistem usporen, on je ipak profitabilan za one koji ga koriste. Finansijske institucije mogu da iskoriste usporena poravnanja za kratkoročno parkiranje gotovine u kamatonosnim hartijama od vrednosti, ili prosto da zadrže novac u Fed-u kako bi ubrale kamatu. Oni takođe zarađuju na naknadama za kašnjenje u plaćanju, a neki zarađuju novac od vlastitih sistema za instant plaćanje, kao što je The Clearing House, koju vodi grupa banaka. Neki analitičari, podsećajući na bankarska previranja ovog proleća, strepe da bi FedNow mogao da destabilizuje finansijski sistem. Izveštaj Moody-a, agencije za kreditni rejting, upozorava da bi nova šema mogla da podstakne stampedo na banke tako što će štedišama olakšati bekstvo. Međutim, takve strepnje će se verovatno pokazati preteranim. Aktuelni sistem, koji ne radi vikendom, nije doneo naročito olakšanje Banci Silikonske doline i drugima koji su bili u problemi pre nekoliko meseci. Štaviše, FedNow pozadinski sistem, što znači da institucije koje ga koriste mogu da postave ograničenja u skladu sa svojim procenama rizika. One mogu, na primer, ograničiti plaćanja ili transakcije.

Zemlje koje su svetlosnim godinama ispred Amerike ne izgledaju ranjivije na bankovne potrese. U Indiji, na primer, instant plaćanja su norma, čineći 81% domaćih elektronskih transakcija u prošloj godini. Na Tajlandu i Brazilu njihov udeo je 64% i 37% respektivno. Tržišta u razvoju su prihvatila instant plaćanja delom zbog demografije (potrošači su mlađi i otvoreniji za promene), delom zbog dokidanja gotovine (zakonodavci žele da smanje sivo tržište i naplatu poreza), a delom i zato što, za razliku od Amerike, novi sistemi plaćanja nisu morali da potiskuju postojeće i one koji imaju koristi od njih. Malo je verovatno da će FedNow odmah transformisati platni promet. Šema će podupirati samo „push” transfere, tj. one koje potrošači sami iniciraju. Nasuprot tome, pandani FedNow-a u Evropi i Indiji imaju i „pull“ opcije koje preduzeća mogu da koriste kada za to dobiju dozvolu (čime se omogućavaju, recimo, redovna plaćanja električne energije). Zvaničnici Fed-a tvrde da ne planiraju takve dodatke sistemu, mada bankari sumnjaju da je to sledeći korak.

Masovno usvajanje ovakvog servisa imaće pred sobom još jednu prepreku – američkog potrošača, za kojeg papirna plaćanja i dalje imaju poseban značaj. Prema platnom servisu ACI Worldwide, petina svih gotovinskih transfera u zemlji obavlja se putem čekova. Ipak, biće dobro da imaju i tu opciju, baš kao i ostatak sveta.

(TheEconomist-ZTP, foto: Getty)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *