Hroničarka ukrajinskog rata Matilde Kimer, koja je za dansku televiziju izveštavala sa prve linije sukoba od 2014, otkrila je prošle nedelje da joj je ukrajinska obaveštajna služba ukinula radnu dozvolu i rekla da će vratiti samo ako dozvoli špijunskoj agenciji da upravlja njenim izveštavanjem. Prema rečima Kimer, nagrađivane dopisnice danskog javnog servisa DR, predlog joj je predstavio radnik Službe bezbednosti Ukrajine (SBU), tokom nedavnog sastanka u Kijevu, uz prisustvo dvoje diplomata iz danske ambasade.
Diplomate su posredovale u želji da pomognu Kimer da otkrije zašto je Ukrajina poništila njenu akreditaciju u avgustu, nedugo nakon što je obavila izveštaj sa linije fronta kod Mikolajeva, strateški važne crnomorske luke gde se odvijala ukrajinska kontraofanziva. Prevodilac koji je radio sa Kimer u Mikolajevu rekao je za ukrajinski portal Zaborona da su lokalni zvaničnici nakon nesporazuma na kontrolnom punktu pretresli društvene mreže danske novinarke. Pošto Kimer živi u Moskvi duže od decenije, njene Instagram i Fejsbuk stranice pune su slika i video snimaka raznih događaja, od zvaničnih obraćanja ruskog predsednika Vladimira Putina i Svetskog prvenstva u Rusiji 2018. do svakodnevnog života na okupiranom području Ukrajine, uključujući Donjeck i Krim. To je, očigledno, bilo dovoljno da pojedini ukrajinski vojnici posumnjaju da je Kimer ruski simpatizer.
Ipak, Kimer je na kraju dobila uveravanja od visokog oficira za štampu da je slobodna da nastavi sa izveštavanjem i vratila se u Mikolajev, odakle je poslala dve kratke depeše sa linije fronta. Zatim je 1. avgusta otputovala u Moskvu, ali su joj ruske vlasti uskratile ulazak na aerodrom i upozorile je da će biti deportovana (zbog detaljnog izveštavanja o ruskoj invaziji na Ukrajinu), dodavši da ne pokušava da uđe u Rusiju u narednih 10 godina. Tri nedelje kasnije, Kimer je primila mejl od ukrajinske vojske da su njeni novinarski akreditivi otkazani, bez objašnjenja, na „zahtev Službe bezbednosti Ukrajine“. Kimer, koja je od početka izveštavala sa terena i nastavila da danskim gledaocima iz godine u godinu prikazuje brutalne scene sa linija fronta, provela je naredna tri meseca pokušavajući da dobije objašnjenje zašto joj je iznenada zabranjen pristup.
Na kraju je njen šef Nils Kvale, spoljni urednik DR, zatražio pomoć od danskog ministarstva spoljnih poslova, i Kimer je pozvana u sedište SBU u Kijevu. Pre sastanka, Kimer je na Fejsbuku rekla da je čula iz tri izvora da je „bezbednosna služba smatra proruskom, a možda čak i ruskim agentom“. Kvale je potvrdio da je na sastanku „protiv Matilde izneto mnogo različitih optužbi… mnogo se govorilo o nasumičnim fotografijama sa njenih profila na društvenim mrežama, Fejsbuka, pre svega, fotografija koje je snimio njen kolega fotoreporter koji je sa njom išao u Donjeck 2017.”
Prema Kimerinom vlasitom Fejsbuk nalogu, obaveštajac po imenu Oleg joj je rekao da su sporne fotografije sa Dana pobede 9. maja u okupiranom Donjecku jer prikazuju ljude i vozila ukrašene onim što Ukrajinci smatraju „nelegalnim sovjetskom propagandom“, u vidu narandžasto-crnih traka koje Rusi koriste za obeležavanje poraza nacističke Nemačke 1945, a koje su se pretvorile u proteste podrške ruskim trupama u Ukrajini. On je takođe rekao da to što je Kimer više puta dozvoljeno da izveštava iz okupiranog Donjecka sugeriše da njeno izveštavanje nije naljutilo separatističke zvaničnike, što je takođe bilo sumnjivo. Obaveštajac je takođe smatrao da je njena deportacija iz Rusije u avgustu deo tajnog ruskog plana koji joj daje pokriće da nastavi sa promocijom „ruskih narativa“ o ratu.
Kada su Kimer i danske diplomate pitali kako mogu da ubede obaveštajnu službu da novinarka nije ruski propagandista, zvaničnik je sugerisao da bi Kimer morala da napiše seriju „dobrih priča“ o ratu, u potpunosti zasnovanih na na video-snimcima i fotografijama koje bi joj dostavila SBU i da ih objavi na svojoj Fejsbuk stranici. „Bila je prilično šokirana tim predlogom,“ dodaje Kvale. „Mislim, za nas je bilo nečuveno da čak i pomislimo na tako nešto.“ Kada je Kimer rekla obaveštajnom službeniku da ne može da zasniva izveštaje na tuđem materijalu i da mora da se lično sastane sa svojim izvorima, sastanak je iznenada prekinut. „To je bio utisak sa kojim je izašla sa sastanka,“ nastavlja Kvale, „da ako dokaže da nije ruski propagandista, oni bi onda preispitali vraćanje akreditacije.”
To je Kimer stavilo u nezgodnu poziciju da svedoči da je ukrajinska obaveštajna služba htela da je primora na propagandno delovanje, iako bi joj to onemogućilo da ikada povrati akreditaciju. „Jedan od razloga što smo odlučili da ispričamo ovu priču je to što osećamo da je ovo napad na našu nezavisnost i slobodu štampe,“ istakao je Kvale. „Nismo zaista osećali da imamo drugog izbora osim da javno kažemo da je došlo do ove situacije i da se to dogodilo na tom sastanku.” Ukrajinska obaveštajna služba i kancelarija predsednika Zelenskog nisu hteli da komentarišu slučaj otkako je Kimer izašla u javnost prošle nedelje.
Kimer, koja je samo ove godine napravila više od 230 TV i radijskih priloga o ruskoj invaziji na Ukrajinu, takođe je autorka knjige „Rat iznutra“, zasnovane na njenom izveštavanju iz Ukrajine, počevši od protesta u Kijevu koji je zbacio proruskog predsednika Viktora Janukoviča 2014. i prvih godina rata u istočnoj Ukrajini. Prošlog meseca danska kraljica Margret II uručila je Kimer prestižnu nagradu Ebe Munk. Kimer je takođe finalistkinja Kavlingove nagrade za 2022, što je danski ekvivalent Puliceru, za njeno izveštavanje o ratu u Ukrajini. U nominaciji se posebno navodi 24-minutni dokumentarac o mladoj Ukrajinki koja je organizovala i hitnu pomoć za civile i svoje venčanje u vreme ruske vojne intervencije.
(TheIntercept-ZTP, foto: Lau Svensson/DR)
