Da li postoje vremenski uslovi za koje se ne može okriviti antropogeno globalno zagrevanje (AGZ)? Izgleda da ne, sudeći po reakciji američke liberalne štampe na snežnu oluju koja je zahvatila veći deo SAD poslednjih dana. Prema Bloomberg-u, ovakvi „događaji bi mogli da postanu učestaliji kako se klimatske promene ubrzavaju“.
Sličnu tvrdnju izneo je i Erik Mek, dopisnik Forbsa, koji je ove nedelje napisao da se polovi nesrazmerno zagrevaju i da su „studije (nije rekao koje) pokazale da ovo neobično i ubrzano zagrevanje na severu utiče na vazdušne struje na nove i ponekad čudne načine”. Ovonedeljna oluja, tvrdi on, uskoro se neće posmatrati kao događaj koji se dešava jednom u generaciji, već kao normalno zimsko vreme. Njujork Tajms je izneo sličnu tvrdnju, kao i britanski Gardijan, pri čemu je ovaj drugi suptilno obrnuo svoju naviku korišćenja termina „globalno zagrevanje“ i tom prilikom se vratio na dobre stare „klimatske promene“.
Da li globalno zagrevanje dovodi do pada temperature na -40°C? Nikako ne bi trebalo odbaciti takvu tezu samo zato što se čini kontraintuitivnom; klima bi, teoretski, mogla da izazove hladnije periode uporedo sa opštim trendom zagrevanja. Samo što postoje ubedljivi dokazi koji govore suprotno. Na primer, u šestom izveštaju IPCC-a, objavljenom 2021, navodi se niz analiza koje pokazuju da su „hladnoće kraće i manjeg intenziteta u svim regijama Severne Amerike“. Drugim rečima, stvarnost uopšte nije kontraintuitivna. Rastuće globalne temperature dovele su do smanjenja ekstremnih hladnoća u Severnoj Americi, samo što je ovonedeljno vreme bilo ekstreman slučaj koji se desio uprkos opštem klimatskom trendu.
Što se tiče teorije da AGZ izaziva poremećaje u vazdušnim strujama, ili u „polarnom vrtlogu”, to je opovrgla američka Nacionalna uprava za okeane i atmosferu (NOAA) nakon poslednje ekstremne hladnoće koja je pogodila centralnu SAD u februaru 2021. Nije lako utvrditi dugoročne trendove u pojavama koje se proučavaju tek od 1950-ih, istakla je NOAA, ali čak i za to kratko vreme polarni vrtlog se kretao u potpuno suprotnim smerovima. Tokom prve polovine 1990-ih, polarni vrtlog je bio veoma jak, što je stvaralo vazdušne struje bez povratne petlje. Međutim, već krajem ‘90-ih, polarni vrtlog je ponovo počeo da slabi, donoseći nepredvidive vazdušne struje. Ipak, ni taj trend se nije zadržao. Da su polarni vrtlog i vazdušne struje zaista bili pod jakim uticajem rastućih globalnih temperatura, očekivali biste da se trend nastavi iz godine u godinu kako globalne temperature nastavljaju da rastu.
Drugim rečima, ovonedeljno vreme u SAD je samo to: vreme. Ali to nije prihvatljivo ukoliko morališete na temu ljudske arogancije i gluposti – za svaki ekstremni vremenski događaj nekome se mora pripisati krivica. Inače, poslednji put kada je američki srednji zapad iskusio tako niske temperature, 1977. godine, neki su to protumačili kao znak nadolazećeg ledenog doba. Popularna knjiga iz tog vremena, Earthshock, koju su napisali vulkanolog sa Imperijal koledža i geolog sa Birkbek koledža, tvrdi da bi produženo zamrzavanje poput onog iz 1977. moglo da izazove nagli upad u novo ledeno doba. Sada se slične nepogode tumače kao znak da ćemo se svi pržiti. Postoji i treća mogućnost: da je klima srednjeg zapada SAD-a sklona povremenim naletima polarnih zima. Ali to ne zvuči ni približno tako uzbudljivo.
(TheSpectator-ZTP, foto: SkyNews)
