58-godišnji muškarac je ove nedelje postao drugi pacijent na svetu kome je transplantirano genetski modifikovano svinjsko srce, što je najnovija prekretnica na ovom polju medicinskih istraživanja. Transplantacija životinjskih organa u ljude, nazvana ksenotransplantacija, mogla bi da ponudi rešenje za hroničnu nestašicu donorskih ljudskih organa. Više od 100.000 Amerikanaca trenutno je na listama čekanja za transplantaciju organa.
Obe zahvata na srcu izveli su stručnjaci sa Univerziteta u Merilendu, a prvi pacijent je umro dva meseca nakon transplantacije zbog „mnoštva faktora, uključujući njegovo loše zdravstveno stanje” pre operacije, saopštio je univerzitet u zvaničnoj izjavi. Najnovija operacija obavljena je u sredu. Pacijent Lorens Foset nije mogao da dobije ljudsko srce zbog već postojeće vaskularne bolesti i komplikacija nakon unutrašnjeg krvarenja. Bez eksperimentalne transplantacije, ovaj otac dvoje dece i mornarički veteran suočio bi se sa gotovo sigurnim srčanim kolapsom.
„Moja jedina realna šansa je da pokušam sa svinjskim srcem, tj. ksenotransplantacijom,“ rekao je Foset pre operacije. „Sada bar imam nadu, a imam i šansu.” Nakon transplantacije, Foset je samostalno disao i novo srce je dobro funkcionisalo „bez ikakve pomoći tehničkih uređaja“, saopštio je univerzitet. Pacijent je uzimao konvencionalne lekove protiv odbacivanja organa i primao je novu terapiju na bazi antitela kako bi se sprečilo da njegovo telo ošteti ili odbaci novi organ.
Ksenotransplantacija je rizična metoda jer imunski sistem pacijenta napada strani organ. Naučnici pokušavaju da premoste ovaj problem koristeći organe iz genetski modifikovanih svinja. U poslednjih nekoliko godina, lekari su presadili bubrege genetski modifikovanih svinja u komatozne pacijente. Institut za transplantaciju njujorškog Univerziteta obznanio je ovog meseca da je bubreg svinje presađen moždano mrtvom pacijentu funkcionisao 61 dan, što je istorijski rekord.
Početna istraživanja ksenotransplantacije bila su fokusirana na uzimanje organa iz primata; na primer, srce pavijana je presađeno u novorođenče 1984. godine, ali je beba preživela samo 20 dana. Aktuelni napori su usredsređeni na svinje, za koje se smatra da su idealni donori zbog veličine organa, brzog rasta i izdašnog legla, kao i činjenice da se već uzgajaju u svrhe ljudske ishrane.
(AFP-ZTP, foto: AP)
