Farma asea krastavaca svakako nije špijunska meta. Kada se prošle godine grupa stranaca pojavila na jednoj takvoj farmi u severoistočnoj Kini, vlasnik, gospodin Žang, nije u tome video ništa zabrinjavajuće. Kako prenose državni mediji, gosti su dobili dozvolu za postavljanje monitora koji beleže kvalitet morske vode. Nakon što su otišli, Žang je primetio da oprema ne radi kako treba. Imala je i misterioznu antenu koja je pištala. Ubrzo je pozvao nadležne. Rekli su mu da oprema prenosi strateške podatke o kineskim okeanima „neprijateljskim silama“. Stranci su pronađeni i uhapšeni.
Istinite ili ne, ovakve priče su u službi kineskog Ministarstva državne bezbednosti (MSS, na slici). Ova agencija tvrdi da je vrsta špijunaže koju je otkrio Žang vrlo rasprostranjena, i da obični Kinezi moraju pomoći da se to zaustavi. MSS je 1. avgusta otvorio nalog na WeChat-u, popularnoj aplikaciji za razmenu poruka, kako bi zamolio „čitavo društvo“ da pazi na špijune. Ovaj potez je usledilo nakon izjave Vilijema Burnsa, direktora CIA-e, da je Amerika obnovila svoje špijunske mreže u Kini deceniju nakon što su desetine njenih doušnika ubijeni ili nestali. Vlada se trudi da podigne svest građana o bezbednosti. Ponudila je nagrade do 500.000 juana (68.500 dolara) za prijavljivanje špijuna. U gradu Žengžuu upozorenja o stranim njuškalima postavljena su na poleđini autobuskih sedišta. U drugim gardovima zvaničnici koriste letke, predavanja i stripove kako bi preneli poruku. U regionu Sinđang zvaničnici su snimili kratak film koji prikazuje špijuna prerušenog u fotografa amatera; špijun zatraži od taksiste da ga odveze u vojnu bazu; savesni vozač ga odveze u policiju.
Posebno se apeluje na mlade ljude. MSS kaže da želi da „seme nacionalne bezbednosti pusti korenje i nikne“ u njihovim umovima. Lokalni ogranci ministarstva su se udružili sa školama kako bi organizovali nastavu i vežbe. Na primer, na Univerzitetu Sjamen, studenti su glumili špijune i lovce na špijune. Šangajski srednjoškolci uče se nacionalnoj bezbednosti na maketi nosača aviona, obučeni u uniforme. Ali stvari postaju nezgodne kada studenti odu u inostranstvo. Zvaničnici strepe da će ih vrbovati da špijuniraju u korist stranih sila. MSS redovno kači poučne priče na WeChat. U jednoj od njih, kineskog studenta u Italiji regrutuju američki agenti na raskošnim večerama i tokom odlazaka u operu. Za drugog se kaže da se previše sprijateljio sa službenikom američke ambasade u Japanu. Oba studenta se vraćaju u Kinu i prodaju tajne CIA-i; ubrzo bivaju uhvaćeni i kažnjeni, poručuje MSS.
Kampanja ministarstva je dobro prošla kod nekih delova javnosti. Korisnici interneta upozoravaju državne službenike da ne govore previše o svojim poslovima na mreži, u slučaju da špijuni čitaju. Video u kojem se tvrdi da CIA stoji iza nedavne smrti nekolicine inženjera i naučnika ima preko pola miliona pregleda. Drugi pak misle da vlada ide predaleko. Hu Siđin, poznati nacionalistički komentator, primećuje da se ljudi sve više plaše susreta sa strancima da ne bi bili prijavljeni. Na društvenoj mreži Weibo, neki korisnici strepe od povratka u dane Kulturne revolucije i decenije maoističkog ludila kada su se komšije, prijatelji, pa čak i članovi porodice potkazivali policiji. „Istorija je kružnica,“ kaže jedan korisnik. „Izgleda da nam se vraćaju tragična vremena kada su sinovi prijavljivali očeve.”
Pojačana paranoja će dodatno otežati život strancima u Kini. Na fotografiji koja kruži društvenim mrežama vidi se kako američki učitelj u Šangaju objašnjava svom razredu da nije špijun. Vašeg dopisnika su nedavno presrele lokalne vlasti prilikom rada na terenu. Kako su mi zvaničnici objasnili, jedan građanin je video stranca kako postavlja pitanja na ulici. Držeći se zvaničnih uputstava, građanin je pozvao policiju.
(TheEconomist-ZTP, foto: Jiang Jian/Imagine China/Reuters)
