Veštačka inteligencija omogućila paralizovanoj osobi da mislima kuca slova

Veštačka neuronska mreža može da protumači moždane signale osobe koja zamišlja da piše olovkom i pretvori ih u tekst. Uređaj konvertuje reči brzinom od 90 znakova u minutu, što je dvostruko brže u odnosu na prethodni rekord kucanja mislima.

Ovi uređaji omogućavaju pomeranje kursora miša i sporo kucanje teksta, međutim Džejmi Henderson sa Univerziteta Stenford u Kaliforniji kaže da je takav sistem nepraktičan. „Ukoliko se oslanjate na pokrete oka, onda su vam oči fiksirane na ono što radite,“ kaže naučnik. „Ne možete da podignete pogled, da gledate oko sebe ili da radite nešto drugo. Mogućnost obavljanja dodatne aktivnosti predstavljala bi značajan napredak.“

Da bi rešili ovaj problem, Henderson i njegove kolege ugradili su dva niza senzora tik ispod površine mozga 65-godišnjaka koji je zbog povrede kičmene moždine paralizovan ispod vrata od 2007. Svaki niz senzora detektuje signale sa oko 100 neurona, što je milijarditi delić ukupnog broja neurona u ljudskom mozgu.

Dok je čovek zamišljao pisanje slova i reči na papiru, signali su pohranjivani u veštačku neuronsku mrežu. Član tima Krišna Šenoj kaže da senzori ne ciljaju sve motorne neurone, jer su verovatno hiljade ili milioni njih odgovorni za pomeranje ruku, već samo 200 neurona koji pružaju dovoljno podataka da veštačka neuronska mreža može da ih protumači.

Obično se neuronska mreža trenira na nekoliko hiljada uzoraka, što bi u ovom slučaju značilo snimanje moždanog signala tokom pisanja određenog slova. To dobro funkcioniše kada veliki skupovi podataka već postoje ili potiču od automatizovanih sistema, međutim u ovom slučaju generisanje velike arhive nije bilo moguće jer bi subjekt morao da misli o pisanju hiljada slova. Umesto toga, tim je zabeležio uzorke moždanih signala dok je pacijent zamišljao određena slova i generisao dodatne kopije stvarajući sintetički skup podataka.

Postojeći model se ne može primeniti na druge osobe jer je neuronska mreža trenirana samo na podacima određene osobe, dok su senzori postavljeni na specifičnim mestima. Koristeći ovaj sistem, čovek je mogao da kuca brzinom od 90 znakova u minutu, što je blizu proseka za osobu njegovih godina pri korišćenju pametnog telefona (115 znakova u minutu). Otkucani tekst je imao tačnost od 94,1%, a uz primenu autokorekture 99%.

I prethodni interfejsi mozga i računara su uspevali da protumače veliki broj signala, poput onih za pokrete ruku, ali do sada nisu mogli da uhvate finije pokrete svojstvene rukopisu.

(NewScientist-ZTP)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.