U aprilu 2018. godine, Zimbabve je postao druga afrička država koja je legalizovala kanabis za medicinsku i naučnu upotrebu. Time se pridružio maloj grupi afričkih zemalja, poglavito na jugu kontinenta, koje su poslednjih godina komercijalizovale kanabis ili napravile važne korake u tom pravcu.
Mnoge afričke zemlje se tradicionalno oslanjaju na izvoz profitabilnih useva poput kakaoa, pamuka i kukuruza, ali s obzirom na fluktuacije cena na globalnom tržištu oni su nepouzdani izvori prihoda. Legalizacija kanabisa mogla bi ovim zemljama da donese popriličnu finansijsku dobit i pomogne u otvaranju radnih mesta, budući da se biljka može koristiti za proizvodnju ulja, tekstila i drugih roba.
Iako termin „kanabis“ obuhvata sve proizvode dobijene iz ove biljke, „marihuana“ se odnosi na njeno osušeno cveće, listove i stabljike. Legalizacija podrazumeva uklanjanje svih zakonskih propisa koji zabranjuju posedovanje, proizvodnju i upotrebu kanabisa. Dekriminalizacija, pak, znači da kanabis ostaje ilegalan, ali država ne goni ljude zbog posedovanja biljke u ograničenim količinama. Uprkos ekonomskim prospektima, mnoge vlade su zadržale oprezan stav prema legalizaciji. Kanabis se smatra jednom od najbrže rastućih industrija u Africi, ali Zimbabve je samo jedna od deset zemalja koja ga je dekriminalizovala.
Potez Zimbabvea je prevashodno bio vođen ekonomskim interesima. Ministar finansija Mthuli Nkube procenjuje da bi proizvodnja kanabisa mogla da generiše 1,3 milijarde dolara do kraja ove godine, što bi je učinilo jednim od najunosnijih sektora privrede. Budući da raste globalna potražnja za medicinskim proizvodima od marihuane, i druge afričke zemlje bi trebalo da slede primer Zimbabvea. Afrika bi mogla da ostvari ogromne dobitke od kanabisa, ali samo ako bude dosledna u legalizaciji.
Južna Afrika je napredovala u odobravanju kanabisa za medicinske svrhe, mada je još daleko od pune legalizacije. Ustavni sud zemlje je 2018. legalizovao ličnu upotrebu i proizvodnju, dok je policiji prepustio da utvrđuje da li je posedovana količina namenjena ličnoj upotrebi ili trgovini. U aprilu je Ministarstvo poljoprivrede objavilo nacrt strategije, sa ciljem da se olabave propisi i dekriminalizuje privatna upotreba kanabisa do 2023. godine.
U istočnoj Africi, Uganda je takođe razvila industriju kanabisa. S obzirom da je proizvodnja procenjena na oko 3 milijarde dolara, očekuje da će zemlja imati višestruke koristi – od novih radnih mesta i ubiranja poreza, do podsticanja direktnih stranih investicija i trgovinskog viška. Prošlog oktobra, Ruanda je takođe dozvolila proizvodnju i preradu medicinske marihuane. Vlada se nada da će ostvariti značajne profite, uz otvaranje radnih mesta i druge ekonomske prednosti.
Međutim, gro afričke proizvodnje kanabisa i dalje se odvija u ilegalnoj industriji vrednoj više milijardi dolara. Prema regionalnom izveštaju o konoplji i kanabisu, Afrika zahvata oko 11 odsto svetskog tržišta, čija je vrednost u 2018. godini procenjena na 37,3 milijarde dolara. S obzirom da ilegalna industrija kanabisa uveliko cveta u mnogim afričkim zemljama, dekriminalizacija i regulacija su neophodne radi kontrole nad proizvodnjom i distribucijom. Propisi će obezbediti da se ilegalna proizvodnja ozvaniči, stvarajući tako dodatne poreske prihode i stimulišući dalji ekonomski razvoj.
Čak i uz navedene koristi, kanabis ostaje snažno stigmatizovan širom Afrike jer mnoge vlade veruju da će liberalniji zakoni povećati zavisnost, rekreativnu upotrebu i prelazak na opasnije droge poput heroina i kokaina. Ali ove strepnje nisu potkrepljene dokazima. Trgovina kanabisom se odvija izvan lanaca snabdevanja težim drogama. Političari i zakonodavci se opiru legalizaciji zbog konzervativnih uverenja o sociopatološkim posledicama upotrebe kanabisa. Povrh toga, infrastruktura neophodna za proizvodnju kanabisa mogla bi da se ispostavi preskupom za mnoge zemlje.
Uzgoj i prerada kanabisa zahteva savremenu i skupu tehnologiju poput staklenika i automatskih sistema za navodnjavanje. Zemlje koje nemaju takvih mogućnosti boriće se za ulazak na tržište. U cilju regulisanja industrije i sprečavanja ilegalne upotrebe, države su uspostavile skup sistem licenciranja. Cena licence od preko 10.000 američkih dolara udaljava male poljoprivrednike i preduzeća od učešća na tržištu. Osim što sprečavaju rast industrije, ove licence guraju profit u ruke imućnih stranih investitora, budući da je većina licenciranih kompanija iz inostranstva.
S obzirom sa je samo deset afričkih zemalja dekriminalizovalo kanabis, Afrika zaostaje za Evropom, Severnom Amerikom i Latinskom Amerikom, koje su napravile odlučnije korake ka legalizaciji i na tome profitirale. Na primer, doprinos industrije kanabisa kanadskom budžetu porastao za 215 odsto od momenta legalizacije, dok se petostruki rast očekuje do 2025. U Sjedinjenim Državama je legalna industrija kanabisa već stvorila oko 250.000 radnih mesta. Budući da se Arizona, Misisipi, Montana, Nju Džersi i Južna Dakota pridružuju ovom trendu, očekuje se otvaranje 26.000 novih radnih mesta do 2025. godine.
U decembru prošle godine, Komisija UN-a za opojne droge skinula je kanabis sa liste strogo kontrolisanih supstanci. Iako je imala za cilj da olakša naučna istraživanja, ova istorijska odluka bi mogla da podstakne rast industrije kanabisa u Africi i širom sveta. Nigerija, Etiopija, Maroko, Angola, Kamerun, Južna Afrika, Kenija, DR Kongo, Alžir i Egipat spadaju u deset najvećih potrošača kanabisa na kontinentu, mada je samo Južna Afrika legalizovala svoju potrošnju.
(ForeignPolicy-ZTP, foto: AFP/Getty)
