Vaši lični podaci su infokapital, trebalo bi da ga naplatite

Praćenje kontakata bilo je pomalo kontroverzno sredstvo u borbi protiv koronavirusa u SAD-u. Američki potrošači želeli su da zaštite svoju privatnost, pa su Apple i Google napravili aplikacije koje pomažu u pronalaženju Covid-19 žarišta, uz očuvanje anonimnosti korisnika. Ali ono što nam promiče u panici oko koronavirusa jeste da uveliko živimo pod digitalnim mikroskopom, te da više kompanija prati i beleži svaki naš korak.

Zaista, naša svakodnevna aktivnost može da generiše stotine podataka, od toga gde smo se kretali i koliko vremena smo proveli na lokaciji, do toga šta smo kupili, pojeli ili popili. U suštini, mi razne vrste podataka besplatno dajemo kompanijama koje ih analiziraju, pakuju, prodaju i profitiraju, i to ne svaki dan, već svaki sat.

Bivši demokratski predsednički kandidat Endrju Jeng želi ovu praksu da promeni, i za to je razvio posebnu platformu. Jeng je poznat po zalaganju za univerzalni osnovni dohodak od 1.000 dolara mesečno za svakog Amerikanca. Bazični dohodak je temelj izgradnje onoga što on naziva humanom ekonomijom, dakle oblika kapitalizma koji svoj uspeh meri blagostanjem građana, a ne korporativnim profitom ili BDP-om.

Podizanje radnika sa niskim primanjima na nivo veće jednakosti i poslovne sposobnosti je prvi deo humane ekonomije – zato je važan osnovni dohodak. Drugi deo je demontiranje sistema koji velikim kompanijama donosi zarade u milijardama, dok prosečan radnik živi od plate do plate; tu na scenu stupa Jengov nedavno pokrenuti Data Dividend Projekat (DDP).

(foto: Chicago Tribune/TNS)

Na svojoj veb stranici DDP je opisan kao “pokret posvećen preuzimanju kontrole nad našim ličnim podacima”. Kako se navodi na sajtu, individualni potrošači nemaju mnogo šansi u borbi sa velikim kompanijama, ali što više ljudi bude uključeno, veći je pritisak na korporativne strukture. Jengov krajnji cilj je da građani dobiju vlasničko pravo nad privatnim podacima, te da im bude plaćeno ukoliko odluče da ih šeruju.

Prijavljivanjem na ovaj sajt, korisnici ovlašćuju DDP da deluje kao njihov agent za ostvarivanje zakonskih prava, a u skladu sa Zakonom o privatnosti potrošača. Zakon koji je stupio na snagu 1. januara ove godine, potrošačima u Kaliforniji daje pravo da znaju kako se njihovi lični podaci prikupljaju i dele, pravo da zahtevaju brisanje podataka, kao i da se povuku iz prodaje ili deljenja ličnih podataka. Takođe, zakon zabranjuje kompanijama da prodaju lične podatke korisnika mlađih od 16 godina, bez njihovog izričitog pristanka.

Zakon trenutno pokriva samo Kaliforniju, ali prema sajtu DDP-a , još deset drugih država razmišlja o sličnim inicijativama. Evropa je par godina ispred SAD-a, s obzirom da je uredba o Regulaciji generalne zaštite podataka (GDPR) stupila na snagu u maju 2018. godine.

Prema DDP sajtu, trgovina podacima je industrija vredna 200 milijardi dolara. “Tehnološke kompanije su nas potpuno nadvladale”, rekao je Jeng za magazin The Verge. “Svima su nam predstavljeni uslovi korišćenja mreža i aplikacija, ali niko ih nikada ne čita. Samo klikneš na njih i nadaš se najboljem.”

Nasuprot Jengovim principima stoji filozofija dataizma, prvi put opisana 2013. godine. Dataisti se zalažu za potpuno prepuštanje informacija mrežnim algoritmima, jer se time omogućava slobodan protok podataka, podstiču inovacije i tehnološki napredak.

Istina je da svi imamo koristi od načina na koji kompanije koriste naše podatke; mi dobijamo aplikacije za džabe, a provajderi dobijaju naše podatke u zamenu. Oni potom koriste te podatke da (između ostalog) poboljšaju uslugu. Na primer, GPS aplikacije su besplatne za korišćenje i štede nam vreme, ali nas mogu pratiti ili snimati naše kretanje.

Netfliksov film “Veliko hakovanje” (The Great Hack) detaljno opisuje zloupotrebu podataka u okviru skandala Kembridž Analitike iz 2016. godine. Film objašnjava da postoje “psihometrijski profili” za mene, vas i sve vaše prijatelje. Tako razne kompanije dobijaju uvid u naše navike, sklonosti, pa čak i strukturu ličnosti. Sa tim informacijama oni mogu da nam prikažu oglas za cipele po našem ukusu, ali i da nam promene mišljenje o određenom predsedničkom kandidatu.

Sa tako velikom količinom prepuštenih podataka, kao i činjenicom da će većina nas i dalje koristiti besplatne aplikacije, da li je prekasno za fundamentalne promene u modelima digitalne ekonomije?

(singularity hub-ZTP)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.