Uprkos kritikama, CIA nastavlja svoju kampanju na društvenim mrežama

U dubinama centrale u Lengliju, diskretno osvetljeni kancelarijski prostor koristi desetak radnika CIA-e, angažovanih na njenom najmanje prikrivenom zadatku; naime, misija ovog tima je da agenciju učini dopadljivom na društvenim mrežama. Najvažnija obaveštajna služba SAD-a godinama je gradila svoje prisustvo na internetu, pridruživši se Fejsbuku i Tviteru 2014, te sprovodeći jednu od najneobičnijih PR kampanja američke vlade.

Cilj je ublažiti lošu reputaciju i teorije zavere koje su godinama pratile agenciju, pokazujući javnosti da su službenici CIA-e nalik običnim građanima. „Demistifikujte, edukujte, a zatim regrutujte,“ ističe Kendis Brajant, 37-godišnja liderka tima za društvene medije, koja ekskluzivno za Politico obrazlaže javnu strategiju agencije. „Postoje ljudi koji ne shvataju da imamo i mekšu stranu,“ kaže Brajant, koja je u službi skoro 17 godina. „Dakle, naša publika je zaista čitava američka javnost.“

Ali ne misle svi da bi CIA trebalo da ostvaruje uticaj na takav način. Njena kampanja je izazvala negativne reakcije s obe strane političkog spektra. Neki liberali smatraju da CIA predstavlja ispeglanu verziju svoje istorije, dok mnogi konzervativci tvrde da njeno prisustvo na društvenim mrežama ostavlja utisak slabosti. Brajant i još dvoje milenijalaca iz medijskog tima, koji se na zahtev službe predstavljaju kao Majkl i Aleksis, pokušali su da objasne zašto jedna od najtajnijih svetskih organizacija neprekidno postuje na mrežama. „Delimo ono što možemo, štitimo ono što moramo,“ kaže Majkl, inače lider programa „Ljudi CIA-e“.

Agencija se sada može pohvaliti povelikom publikom na Instagramu (398.000 pratilaca), Jutjubu (60.000 pretplatnika), Fejsbuku (993.000 lajkova) i Tviteru (3,2 miliona pratilaca). „Na TikToku očigledno postoji kineski faktor,“ kaže portparol, ali dodaje da aktivnost na popularnoj video platformi nije isključena. Tim je usvojio trendove i heštegove društvenih mreža poput Women Crush Wednesday, #KnowYourValue, fotografije pasa, #TuesdayTrivia, uz obavezni baner „Ljudi CIA-e“ po uzoru na popularni fotografski koncept „Ljudi Njujorka” koji je postao viralan pre desetak godina.

Tvrde da se CIA samo prilagođava medijskom okruženju u kojem je svaka osoba ili korporacija potencijalni brend. „Ako mi ne pričamo o sebi, drugi sigurno hoće, a to ostavlja prazninu,“ objašnjava Sara Lihterman, portparolka CIA-e i predstavnica službe u industriji zabave. „Zato moramo da istupimo i ispričamo svoju priču.“ Priča o CIA-i na društvenim medijima u velikoj meri izostavlja mučenja, upotrebu dronova, gafove oko oružja za masovno uništenje, propale ili čak uspešne državne udare. Niti se previše fokusira na špijunsku tehniku, analitičare tipa Džeka Rajana ili operativce poput Džejsona Borna. „Cilj je da građani u nama vide sebe, a ne samo određeni profil službenika,“ naglašava Brajant.

Takav pristup nije dobro primljen među konzervativcima. Proletos su Republikanci, uključujući bivšeg direktora CIA-e Majka Pompea i Takera Karlsona iz Foks Njuza, napali medijski tim agencije zbog videa kojim je promovisan diverzitet. „Ja sam obojena žena, ja sam mama, ja sam cisrodna milenijalka sa dijagnozom anksioznog poremećaja,“ rekla je Mija, službenica CIA-e. Pompeo je optužio agenciju da daje prioritet „nekakvoj liberaškoj agendi“ umesto nacionalnoj bezbednosti. „Dok sam ja bio direktor CIA-e, cenili smo ljude zbog talenta i veštine, a ne zbog rase ili seksualnosti,“ pisao je Pompeo na Tviteru u maju. „Prešli smo dug put od Džejsona Borna,“ obrecnuo se senator Ted Kruz. Karlson se sprdao sa logom CIA-e, prevodeći skraćenicu kao „Cisrodna Intersekcionalna Agencija“.

Tim je u početku bio „uspaničen“, priseća se Aleksis, ali je bilo i zadovoljstva zbog aktuelnosti teme. „Bili smo u trendingu bar tri dana. Dobro je što smo isprovocirali obe strane.“ Brajant dodaje: „Sve dok je kružila poruka o različitosti, inkluziji i pravičnosti, to je uspeh, zar ne? Treba nam Džejms Bond, i imamo Džejms Bonda, ali nam treba i čitav niz drugih ljudi.“ Medijski tim je izazvao podsmehe zbog postovanja simboličnog „Novčića pobede u Zalivu svinja“, koji je napravljen u cilju izazivanja pobune na Kubi 1961. Brajant kaže da je važno govoriti i o nekim gafovima agencije kako bi se kod publike stvorilo poverenje.

Kampanju „Humans of CIA“ negativno je ocenio i Brendon Stenton, tvorac koncepta „Humans of New York“, rekavši da „svako ima pravo da profiliše svoje radnike. Ali bih svakako voleo da ne koriste naziv mog dela“. Zvaničnici CIA-e, pak, smatraju da je kampanja bila presudna za privlačenje novih službenika. Lihterman ističe da je klasa 2021. treća po veličini u proteklih deset godina i da „predstavlja raznolik skup talenata, uključujući i osobe sa invaliditetom”.

(Politico-ZTP)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.