Malo ko je pretpostavljao da Gvineja, zapadnoafrička zemlja sa 13 miliona ljudi, ima važnu ulogu na svetskim robnim tržištima. Poslednjih godina zemlja je pojačala proizvodnju boksita, rude iz koje se dobija aluminijum, zahvaljujući velikim kineskim ulaganjima. Gvineja je 2020. proizvela oko 90 miliona tona rude (četvrtina svetske proizvodnje), u poređenju sa 21 milion iz 2015. Danas isporučuje više od polovine boksita koji se koristi u kineskim rafinerijama. A te rafinerije proizvode više od polovine svetskog aluminijuma.
Stoga nije čudo što je vojni udar, koji je Gvineju potresao 5. septembra, odjeknuo i na robnim tržištima. Aluminijum je dostigao svoju najvišu cenu u poslednjih deset godina. (Gvineja je takođe sedište Simandua, jednog od najbogatijih nalazišta rude gvožđa na svetu. Cene akcija u kineskom Hongkjau i Rio Tintu, glavnim investitorima Simandua, naglo su pale kada se pročula vest o puču.)
Događaji u Gvineji samo su jedan od faktora u rastućoj ceni aluminijuma. Ove godine je skočila za 40%, brže nego kod bilo kog drugog prometnog metala. Jedan od razloga je rastuća potražnja. Usled mera zaključavanja, potrošači su trošili više pića kod kuće, podižući potražnju za aluminijumskim limenkama. S obzirom da se ekonomije polako oporavljaju od teške krize iz 2020, skočila je potražnja za aluminijumom u građevinarstvu. Prodaja električnih vozila, koja sadrže nešto više aluminijuma od standardnih automobila, takođe je pogurala potražnju.
Još veći problemi su nastali usled prekida u snabdevanju. U avgustu je požar oštetio veliku rafineriju na Jamajci. Rio Tinto pokušava da reši štrajk radnika u topionici u Kanadi. Situacija u Kini takođe je značajan faktor. Za proizvodnju aluminijuma koristi se ogromna količina energije. Porast potrošnje energije naveo je neke pokrajinske vlasti, poput onih u Unutrašnjoj Mongoliji i Sinđangu, da smanje proizvodnju aluminijuma. U međuvremenu je suša u Junanu ograničila snabdevanje hidroenergijom. Kada se sve uračuna, godišnja proizvodnja aluminijuma u Kini pašće za oko 5%, procenjuje Gregori Širer iz banke JPMorgan Chase.
Teško je proceniti da li će puč u Gvineji dodatno ograničiti snabdevanje. Za sada su rudnici aktivni, boksit se i dalje tovari na brodove, a skladišta u kineskim lukama su dobro opskrbljena. Time se može objasniti zašto je korekcija cene bila skromna. Međutim, analitičari očekuju da će nova vlada dobiti sankcije, ili da će novi režim oporezivati rudare. U oba slučaja bi se poremetio izvoz boksita iz Gvineje. Ali kineske rafinerije imaju i drugih opcija, pa će tamošnja regulativa posebno uticati na tržište aluminijuma. Kina je već zabrinuta zbog visokih cena metala koje mogu ugroziti kineske proizvođače. Zato su povukli određene količine aluminijuma i drugih važnih metala iz robnih rezervi kako bi pokušali da obuzdaju inflaciju.
Kina je ograničila proizvodnju aluminijuma 2017, kada su vlasti mislile da zemlja proizvodi previše. Ako kineske rafinerije počnu da smanjuju proizvodnju bližeći se gornjem pragu, cene će rasti sve dok se ne izgrade novi kapaciteti. Jedna od opcija je da Kina preseli proizvodnju u inostranstvo, u zemlje sa jeftinom radnom snagom. Indonezija je jedna od mogućih lokacija. Deo proizvodnje nikla već je preseljen tamo, a kineski Hongkjao, najveći svetski proizvođač aluminijuma, najavio je da će proširiti svoje rafinerije. Novi vladari Gvineje mogli bi da prodaju svoj boksit indonežanskim kompanijama, uz pomoć Kine, naravno.
(TheEconomist-ZTP, foto: Bloomberg)
