„Tviter fajlovi“ koje je Ilon Mask dostavio dvojici novinara izazvali su opštu pometnju. Do sada nismo videli same fajlove, već samo ono što je o njima izvestio novinar Met Taibi. Glavni nalazi potvrđuju ono što smo sve vreme znali: bivša uprava Tvitera snažno je favorizovala Demokrate i koristila svoju moćnu platformu da im pomaže. U mnogo većoj meri je suzbijan govor konzervativaca i Republikanaca nego progresivaca i Demokrata. Tviterova sistematska pristrasnost otišla je korak dalje kada je sklonila priču Njujork Posta o laptopu Hantera Bajdena.
Ovakva pristrasnost može naškoditi slobodnom i otvorenom političkom diskursu, posebno ako je pristrasnost sveprisutna i skrivena. Ali pre kritikovanja Tvitera, važno je razumeti kako Prvi amandman američkog ustava štiti slobodu govora i koja su njena ograničenja. Takva zaštita ne iziskuje da svaki medijski izvor bude odmeren. Svako može da strančari koliko želi. Štaviše, privatni subjekti, bili oni pojedinci, korporacije ili neprofitne organizacije, imaju slobodu da kažu šta god žele, sve dok direktno ne prete drugima. (Ako nekoga oklevetaju, onda, naravno, mogu biti tuženi.) Ovi aspekti slobode govora se međusobno podupiru. Oni podstiču različite glasove, obično na različitim platformama, kako bi građani mogli da naprave dobru političku procenu.
To znači da je Tviter, sada pod Maskom ili pod bivšim rukovodstvom, potpuno slobodan da kaže šta god želi i da podstiče ili obeshrabruje različite političke stavove svojih korisnika. Novine, TV stanice i podkasti mogu da rade istu stvar, pa tako i Trampova društvena mreža Truth Social. Tramp ne mora da emituje stavove Rejčel Medou, a MSNBC ne mora da emituje njegove. Ove platforme takođe imaju slobodu da prihvate savete i smernice od drugih privatnih subjekata. Ako Demokratski nacionalni komitet želi da Tviter pogura određene priče i potisne druge, kompanija može da prihvati ili odbije takvu saradnju.
Ovi principi važe samo za privatna lica i pojedince. Uloga vlade je ovde drugačija. Njen zadatak je da podstiče i štiti pravo govora, a ne da ga suzbija. Nerazrešeno pitanje, koje se još uvek krije u Tviter fajlovima, jeste da li su vladine birokrate zaista pokušale da utišaju političke nastupe na Tviteru, Fejsbuku i drugim medijima. To je ključno pitanje na koje moramo dobiti odgovor. Dok razmatramo ova pitanja, važno je znati da vlada može da ograniči određeni diskurs, ali samo do određene mere. Niko ne sme da iznosi nepotkrepljene tvrdnje o finansijskim proizvodima ili uslugama, tipa: „Moj Čudesni investicioni fond garantuje da ćete zarađivati 20 odsto godišnje.“ Isto važi i za medicinske tvrdnje poput: „Moja Čudesna pilula garantuje da ćete smršati 20 kilograma.“
Tokom pandemije, činilo se da vlada prekoračuje svoja ovlašćenja kako bi regulisala medicinske podatke i tako osigurala da svi budu „na liniji”. Centar za kontrolu bolesti želeo je da spreči društvene mreže da šire privatne poruke koje su favorizovale određene nepropisane lekove. Čini se i da su neopravdano suzbijali javnu diskusiju o tome kako je kovid nastao i koje zdravstvene mere su bile efikasne u borbi protiv njega. Iako je veći deo te diskusije bio pogrešan, to je i dalje sloboda govora, a ne medicinski savet, i zaštićena je Prvim amandmanom. Najbolji način da medicinski stručnjaci odreaguju je predstavljanjem vlastitih teorija i dokaza, a ne cenzurisanjem drugih.
Represija je svakako bila u suštini Tviterove odluke da uguši priču o Hanteru Bajdenu. Sprečavali su privatne korisnike kliknu na članak Njujork Posta (za koji sada znamo da je istinit). Kao privatna kompanija, Tviter ima pravo na to. Ali američka vlada to pravo nema. To bi značilo da su društvene mreže poput Tvitera i Fejsbuka, potiskujući slobodu govora, delovale kao agenti države, a ne kao čisto privatne kompanije. To bi bila velika stvar, ako se može dokazati. Svakako zaslužujemo da znamo da li takva direktiva postojala. Ali smešno je kada Donald Tramp kaže, kao što je to rekao na svojoj društvenoj mreži, da nedavna otkrića o Tviteru opravdavaju gaženje američkog ustava i njegov povratak na predsedničku funkciju. Tramp je napisao: „Masovna prevara ovih razmera dozvoljava gaženje svih pravila i propisa, pa čak i onih koji se nalaze u Ustavu.“
Ne, nije tako. Trampov hiperbolički jezik je opasan. To je direktan napad na ustav i vladavinu prava. To je za osudu čak i dok istražujemo na koji način je vlada sarađivala sa digitalnim kompanijama oblikujući šta građani mogu, a šta ne mogu da čitaju. Moramo da znamo sve o kontaktima države i društvenih medija na temu političkog aktivizma. Moramo tačno da znamo koji zvaničnici su pokušali da cenzurišu govor i sa kojim ovlašćenjima. Ilon Mask je javnosti učinio uslugu time što je započeo ovaj proces. Sada je red na Marka Cukerberga, koji se za sada ne oglašava.
(TheSpectator-ZTP, foto: Fox News)
