Prvi javni nastup: Direktor MI6 smatra Kinu glavnom obaveštajnom pretnjom

Decenijama su glavne preokupacije šefa britanske spoljne obaveštajne službe, poznatije kao MI6, bile malverzacije Rusa ili terorista, ili, kao u poslednjem filmu o Džejmsu Bondu No Time To Die, neka kombinacija pomenutih. Ali vremena se menjaju. Ričard Mur, direktor špijunske agencije, održao je 30. novembra svoj prvi javni govor otkako je preuzeo dužnost u oktobru 2020.

Rusija i terorizam bili su na njegovoj listi prioriteta, baš kao i izazov iranskog revolucionarnog režima, koji je sve bliži mogućnosti da razvije nuklearno oružje. Ali uprkos alarmantnom gomilanju ruske vojske blizu Ukrajine i nedavnom terorističkom napadu u Liverpulu, Kina je istaknuta kao njegova primarna briga. „Prilagođavanje svetu koji svedoči usponu Kine je najveći prioritet za MI6,“ izjavio je Mur. Takva izjava bi bila nezamisliva pre desetak godina, kada su se Dejvid Kameron i Džordž Ozborn, njegov kancelar, očajnički dodvoravali kineskoj trgovini i investicijama, zanemarujući pretnju od hakera i obaveštajnih službenika Komunističke partije Kine.

Politički vetrovi sada duvaju iz drugog pravca. Revizijom spoljne politike u martu zaključeno je da Kina predstavlja „sistemski izazov našoj bezbednosti, prosperitetu i vrednostima“. U maju je Britanija počela da uklanja Huawei opremu iz svojih 5G mobilnih mreža. Nedavno je poslala nosač aviona u Aziju, u sklopu mornaričke ofanzive prema istoku. Takođe pojačava obaveštajne i vojne aktivnosti po pitanju Kine zajedno sa svojim partnerima iz Pet očiju, strateške grupacije koja uključuje Ameriku, Australiju, Kanadu i Novi Zeland.

Mur, koji se zaposlio u MI6 tokom Hladnog rata i veći deo svoje karijere proveo na Bliskom istoku, kaže da se i sama služba menja. „Produbljujemo naše razumevanje Kine unutar obaveštajne zajednice i proširujemo opcije pomoću kojih vlada može da upravlja sistemskim izazovima koje Kina postavlja,“ rekao je Mur. Kineski špijuni su, upozorio je, „veoma sposobni“ i sprovode „špijunažu širokih razmera“. Oni prate i usmeravaju kinesku dijasporu u Britaniji i koriste društvene mreže kako bi „iskrivili javno mnjenje“.

Ali najvažnije Murovo upozorenje odnosilo se na nauku i tehnologiju. Kina, kako je rekao, „širi mrežu autoritarne kontrole širom planete“, izvozeći nadzornu tehnologiju. To nije problem samo za korisnike kineskih usluga koji su postali ranjivi na njihovu prinudu, već i za sam MI6. „Naši oficiri moraju da budu nevidljivi za naše protivnike,“ istakao je Mur. Koristeći kontrolu pametnih telefona, aplikacija i telekomunikacionih mreža, kao i pristup ogromnoj količini ličnih informacija, poput onih iz kućnih kompleta za genetsko testiranje i biometrijske bezbednosti na aerodromima, Kinezi su razvili „svetsku mrežu za prismotru“. Time je otežan rad MI6 i njegovih operativaca koji ne mogu da deluju u inostranstvu a da se njihova imena i lična istorija ne otkriju.

To što je Mur odlučio da ovakve primedbe iznese na javnom forumu je novost samo po sebi. Njegova agencija nije zvanično nastupala, niti su bili poznati njeni šefovi, sve do par godina nakon 1987, kada joj se Mur priključio. On je neobično komunikativan, verovatno zahvaljujući godinama koje je proveo u visokoj diplomatiji. Takođe nastavlja da vodi svoj Tviter nalog, što je retkost među špijunskim liderima. Takva otvorenost, pak, ima i dublju svrhu. S obzirom da pretnje evoluiraju, obaveštajne službe moraju sarađivati sa tehnološkim kompanijama i drugim spoljnim resursima kako bi održale korak. To zahteva „duboke promene u kulturi, etosu i načinu rada MI6,“ naglasio je Mur. To je vidljivo u višegodišnjim naporima da se regrutuje širi krug kadrova, što je imalo polovičan uspeh.

Tokom 2021, MI6 je čak počeo da se oglašava u The Economist-u tražeći „pojedince sa raznovrsnim veštinama i životnim iskustvima“ za obavljanje povremenih i konsultantskih poslova. Štaviše, služba je prihvatala prijave kako britanskih tako i stranih državljana. Rezultat je naizgled paradoksalan. „Da bismo ostali u tajnosti,“ istakao je Mur, „moraćemo da postanemo otvoreniji”.

(TheEconomist-ZTP, foto: Matt Dunham/AP)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.