Po drugi put ikada, i prvi koji uključuje organ kliničkog kvaliteta, genetski modifikovani bubreg svinje uspešno je presađen u ljudsko telo, što je prekretnica u ksenotransplantaciji. Stotine hiljada ljudi širom sveta osuđeni su da čekaju donaciju organa koji im mogu spasiti život. Ali ljudskih organa nikada nema dovoljno za sve kritične pacijente. Mnogi umiru ili im se stanje pogroša dok čekaju transplantaciju.
Bubrezi se najviše traže, jer preko 800.000 ljudi u SAD-u živi sa bolešću bubrega, uz samo 25.000 transplantacija godišnje. Istraživači širom sveta decenijama traže rešenje za ovaj nedostatak i mnogi su proučavali životinjske organe kao moguću zamenu. Sada, zahvaljujući godinama napornog rada, i porodici primaoca bubrega, Džejmsa Parsonsa iz Alabame, ta mogućnost je bliža realnosti.
Hirurzi su još 1960-ih pokušavali da izvrše ksenotransplantaciju bubrega šimpanzi kod 13 pacijenata u terminalnom stadijumu bolesti bubrega, ali uprkos tome što su ove životinje naši najbliži srodnici, većina pacijenata je umrla u roku od nekoliko nedelja. Tokom ‘80-ih, istraživači su predlagali svinjske organe zbog njihove pogodne veličine, dok je napredak u genetici doprineo takvoj mogućnosti; prošle godine je bubreg svinje transplantiran komatoznom pacijentu na 54 sata. Univerzitet u Alabami je 2015. pokrenuo opsežan program pod nazivom Revivicor, koji je uključivao namenske ustanove za ksenotransplantaciju i visoko obučene kadrove za klinički rad.
Iako fiziologija komatoznog stanja ograničava procenu funkcije bubrega, ovaj eksperiment je omogućio bolje razumevanje mnogih rizika kod ovako komplikovane operacije. Jedna od glavnih prepreka uspešnoj ksenotransplantaciji je ljudski imunski sistem koji treba da prihvati strana tkiva kao svoja. Ranija istraživanja na primatima pokazala su da molekule ugljenih hidrata na spoljašnjoj površini svinjskog bubrega ljudski organizam detektuje kao ‘uljeze’. Zato je naučni tim genetski modifikovao svinje tako da nemaju ove antigene.
Takođe su modifikovali gene radi sprečavanja krvnih ugrušaka i drugih poznatih imunoloških reakcija, što je bilo dovoljno da ljudski organizam prihvati novi organ na kraći rok. Istraživači su takođe potvrdili da svinjski bubreg može da izdrži viši krvni pritisak kod ljudi. Virusi su još jedna pretnja uspešnoj transplantaciji, pa je medicinski tim preduzeo preventivne mere. Svinje su maksimalno čuvane od patogena, uz tromesečne testove na 14 infekcija, a uoči transplantacije donorska životinja je testirana svaki dan.
U krvi primaoca nisu pronađeni tragovi svinjskih ćelija ili svinjskih retrovirusa; iako su testovi bili ograničeni na samo 77 sati, transplantacije drugih svinjskih tkiva su pokazale slične rezultate nakon mnogo dužeg perioda. Iako je procedura bila višestruko uspešna, mnoga pitanja su ostala nerazrešena. Na primer, još uvek ne znamo da li je jedan svinjski bubreg dovoljan za odraslu osobu ili su potrebna dva. Postoje i sumnje da su genetske modifikacije promenile strukturu, a samim tim i funkciju bubrega, što će zahtevati dalje testiranje.
(ScienceAlert-ZTP, foto: AP)
