Pola veka je problem američkih plata bio i problem svetske trgovine. Od sredine 1970-ih, SAD prednjače među bogatim zemljama po velikom procentu slabo plaćenih radnika, odnosno jednoj četvrtini ukupne radne snage. To je triput više nego u Francuskoj i dvostruko više nego u Japanu. A taj postotak izaziva negativne efekte po dubini srednje klase; mnogi bolje plaćeni američki radnici, posebno oni u proizvodnji, strepe da lako mogu skliznuti u ogromnu populaciju radnika koji konkurišu za loše plaćene poslove u maloprodaji, zdravstvenim uslugama i lancima brze hrane. Ta strepnja delimično objašnjava zašto Amerikanci glasaju za lidere koji obećavaju da će sačuvati industriju čelika ili automobila, iako one nude sve manje kvalitetnih radnih mesta.
Međutim, pandemija kovida-19 mogla bi da preokrene tu priču, sa trajnim posledicama kako na američkom tržištu rada, tako i u trgovinskim odnosima sa drugim zemljama. Postoje naznake da, nakon decenija stagnacije, američki radnici sa niskim primanjima konačno ostvaruju značajan napredak. U novembru 2021. plate radnika u ugostiteljstvu i turizmu bile su 13,4 odsto veće nego prethodne godine, dok su u saobraćaju i skladištenju porasle za 10,4 odsto. Povišice su najviše prisutne u uslužnim sektorima koji nisu izloženi stranoj konkurenciji. Rezultat ovog trenda su veći prihodi i osećaj sigurnosti među američkim radnicima koji su decenijama bili uskraćeni za ove dobrobiti. Ako boljih poslova bude više u sektorima orijentisanim na domaće tržište, politički pritisak da se zaštite izvozne industrije takođe će oslabiti. Postpandemijska budućnost američkog radnika bi stoga trebalo da bude od velikog interesa i za trgovinske partnere SAD-a.
Sjedinjene Države su usred procesa nazvanog „Veliko otkazivanje“. Radnici u rekordnom broju daju otkaze; oko 4,5 miliona radnika napustilo je svoje poslove samo u novembru 2021, što je najviše od kada je američki Biro za statistiku rada počeo da prati ove trendove. Amerikanci posebno napuštaju poslove u ugostiteljstvu, prehrambenim uslugama, zdravstvenoj zaštiti, transportu i skladištenju, dakle u sektorima koji zahtevaju kontakt licem u lice i koji su obično slabo plaćeni. Samo u novembru je neverovatnih 6,9 odsto radnika u ugostiteljstvu dalo otkaz.
Razlozi variraju. U ugostiteljstvu i prehrambenim uslugama, milioni radnika su privremeno otpušteni kada je pandemija krenula u martu 2020. i kada je zemlja ušla u lokdaun. Kada su se ta preduzeća ponovo otvarila, neki radnici nisu bili voljni da se vrate, plašeći se zdravstvenih rizika, ili su bili zaglavljeni kod kuće brinući o deci i školovanju na daljinu. Velikodušna davanja koje je američki Kongres odobrio početkom 2020. pomogla su da se ublaži kriza. Povratnike je, pak, dočekao teret pojačane potražnje, dok su zdravstveni radnici trpeli najveće pritiske. Čak i nakon što se privreda oporavila, stopa aktivne radne snage u SAD-u i dalje je daleko ispod predpandemijskih nivoa.
Stoga nisko plaćeni radnici sada imaju više moći nego decenijama unazad. Novi izveštaj Brukings instituta pokazuje da većina Amerikanaca koji masovno napuštaju poslove brzo pronalaze bolje. Saradnici institute tvrde da je pandemija izazvala „šok preraspodele”, odnosno iznenadnu ekonomsku promenu koja obično šteti radnicima, ali im ovaj put pomaže. Šok obično podrazumeva da radnici gube posao zbog recesije, automacije, autsorsinga ili trgovačke konkurencije. To dalje implicira očajničku potragu za novim poslom u drugim kompanijama ili sektorima, što obično uključuje preseljenje ili prekvalifikaciju, uz očekivani pad na ekonomskoj lestvici. U ovom slučaju, šok je imao suprotan efekat, stvarajući akutni manjak radne snage u nisko plaćenim sektorima koji zahtevaju direktan kontakt sa kupcima.
Sektori sa najvećom stopom otkazivanja, ugostiteljstvo i usluge ishrane, ujedno su zabeležili najveći rast plata, skoro dvostruko veći nego u bilo kom drugom sektoru od februara do novembra 2021, navodi Brukings. Drugi sektori koji su zabeležili veliki rast plata uključuju maloprodaju, transport, zdravstvene usluge i skladištenje. Oštra konkurencija za ove poslove je očigledna, s obzirom da lanci brze hrane poput McDonalds-a i Chipotle-a podižu plate kako bi privukli radnike.
Veća pregovaračka moć radnika takođe se ispoljava kroz sve brojnije štrajkove i druge oblike aktivizma. Radnički aktivisti su prošli oktobar nazvali „Štrajktobar” nakon što je oko 25.000 Amerikanaca dalo otkaze, što je duplo više nego početkom godine, dok su desetine hiljada njih dobile povoljnije ugovore preteći štrajkom. Sindikalne akcije bile su uobičajene za SAD tokom 1970-ih, kada je između milion i 4 miliona radnika napuštalo posao u godini. Ali od 1980-ih, štrajkovi su postali izuzetno retki, a zaposleni više zabrinuti za sigurnost posla nego za bolje plate i beneficije. Sada je sindikalno organizovanje zaživelo u uslužnom sektoru, gde je najviše nedostajalo; u decembru je Starbucks prodavnica u Bafalu (Njujork) postala prva američka filijala ove kompanije koja se uspešno sindikalizovala nakon godina propalih pokušaja. Mnogi su spremni da slede njihov primer.
Istoričar sindikalizma Džozef Mekartin smatra da je pandemija stvorila uslove za radnički aktivizam kakav je Amerika doživela samo tri puta u poslednjih 100 godina – posle dva svetska rata i tokom Velike depresije. Amerikanci su tada smatrali da su podneli kolektivne žrtve i da zaslužuju bolje plate i uslove rada. „Mislim da sličan osećaj prožima američku radnu snagu danas,“ rekao je Mekartin za NPR. Oko 68 odsto Amerikanaca kaže da podržava sindikate, što je najveća takva podrška još od 1965. Povratak pregovaračke moći američkih radnika, ako potraje, dobra je vest i za ostatak sveta. Kada Amerikanci imaju sigurnije zaposlenje i kada plate rastu, kao 1960-ih i 1990-ih, trgovinski sukobi SAD-a sa ostatkom sveta obično jenjavaju. To su ujedno bile godine kada su Sjedinjene Države bile najviše sklone trgovinskoj liberalizaciji. U periodima kada radnici preživljavaju (1970-ih, ranih ‘80-ih i nakon 2008-2009), ti sukobi se zaoštravaju, a američki protekcionizam raste.
Radničko nezadovoljstvo u SAD-u počiva na strahovima da su malobrojna visoko plaćena radna mesta, koja ne zahtevaju fakultetsko obrazovanje, nestala zbog izvoza proizvodnje u Meksiko ili jeftinijeg uvoza iz Kine. Sve dok se ove vrste poslova nalaze u sektorima orijentisanim na trgovinu, protekcionistički apeli će biti sve učestaliji. Ako tradicionalno nisko plaćeni poslovi u zdravstvu, maloprodaji, skladištenju i drugim uslugama postanu bolje plaćeni i beneficirani, bilo kroz pojačani sindikalizam, manjak radne snage ili oboje, veza između trgovinske konkurencije i manjka unosnih poslova trebalo bi da oslabi.
Mnogo toga može poći naopako, naravno. Trenutna pregovaračka moć radnika verovatno je prolaznog karaktera, jer je podstaknuta rastom potrošnje i pandemijskim strahovima koji mnoge radnike zadržavaju kod kuće. Stopa iInflacije u SAD-u, koja je dostigla 6,8 odsto za 2021. godinu, već je pojela deo uvećanih plata koje su radnici dobili napuštajući loše poslove i pronalazeći bolje. Ali u zemlji u kojoj su nisko plaćeni radnici decenijama preživljavali, postoje nagoveštaji nade i napretka, što bi ostatak sveta trebalo da pozdravi.
(ForeignPolicy-ZTP, foto: Bloomberg/Getty)
