Poslednjih nedelja, dok su se američke Federalne rezerve spremale da intenziviraju borbu protiv inflacije, omča se stegla oko vrata globalne ekonomije. Fed je 21. septembra najavio treće po redu povećanje kamatne stope za 0,75 procentnih poena. Referentna stopa Fed-a sada iznosi 3-3,25%, što je tri procentna poena više nego početkom godine. Iako je rast bio prognoziran, centralna banka je priredila iznenađenje: nove projekcije kažu da će stope verovatno porasti na 4,5-4,75% do kraja 2023, što je više od očekivanog. Projekcije su takođe nagovestile da će nezaposlenost do kraja sledeće godine porasti za najmanje 0,7 procentnih poena.
Tržišta su poklekla pred ovim vestima, podnoseći dodatnu muku u već mučnom mesecu. Stroža monetarna politika obara ekonomsku aktivnost gotovo svuda, gušeći volju za rizikom i podižući vrednost dolara. Od kraja avgusta, kada je Džerom Pauel (na slici), predsednik Fed-a, održao govor na konferenciji o centralnom bankarstvu u Vajomingu, podvlačeći svoju odlučnost da suzbije inflaciju, finansijska tržišta su pretrpela teške udarce. Vrednost dolara je samo u poslednjih mesec dana porasla za oko 2,5 odsto, a od početka godine za 16 odsto.
Kretanje kapitala prema američkim brzorastućim kamatnim stopama postaje sve teže za druge ekonomije. Pad valutnih vrednosti znači veće uvozne cene, više problema sa inflacijom i primoravanje centralnih banaka da drastično povećaju stope. Švedska Riksbanka je 20. septembra podigla svoju referentnu stopu za procentni poen; Banka Engleske je odobrila porast od 0,5 procentnih poena 22. septembra.
Rezultat strožih finansijskih uslova i monetarne politike bio je epski porast prinosa na globalne obveznice. Poslednjih dana američki desetogodišnji prinos porastao je iznad 3,5%, do nivoa koji su poslednji put viđen početkom 2010-ih. Samo tokom prošlog meseca desetogodišnji prinosi su porasli za više od 0,6 procentnih poena u Nemačkoj i Južnoj Koreji, a za skoro ceo procentni poen u Britaniji. Nakon godina u kojima su kamatne stope padale na istorijski nizak nivo, pad valuta i rastući prinosi predstavljaju šok za mnoge.
Takođe predstavljaju i pretnju. Južna Koreja panično prodaje svoje rezerve kako bi sprečila haotičan pad vona, a njena vlada je izrazila interesovanje da ponovo otvori dolarsku razmenu sa Fed-om. Japan je 22. septembra intervenisao radi podrške jenu po prvi put od kasnih 1990-ih. U Britaniji, gde je vlada najavila veliku potrošnju kako bi zaštitila građane od cena energije, rastući prinosi od obveznica i potonuće funte podstakli su govorkanja da bi privreda mogla da izgubi poverenje tržišta.
Čak i ako se izbegne panika na tržištu, stalni rast cene kredita će oboriti privatne investicije i vezati ruke vladama koje su potrošile više na jačanje svojih ekonomija. Na nesreću političara u drugim zemljama, američka ekonomija i dalje deluje zdravo, a njene inflatorne brojke se drže. Pauel bi stoga mogao da preduzme dodatne mere, ostavljajući ostatku sveta da snosi negativne posledice.
(TheEconomist-ZTP, foto: Kevin Lamarque/Reuters)
