Po prvi put u istoriji Severne Irske, katolici brojčano nadmašuju protestante. Podaci o nacionalnom identitetu i religiji sa popisa iz 2021, koji su nedavno objavljeni, pokazuju da katolici čine 45,7 odsto stanovništva, a protestanti 43,5 odsto. U sumornom svetu irske konfesionalne demografije, to se tumači kao pobeda onih koji se bore za kraj britanske vladavine. Ne može se poreći da su brojke značajne. Spremno će ih iskoristiti oni koji nisu zainteresovani za istinski zajedničku ili pomirljivu budućnost. Ali objavljene brojke ne otkrivaju sve o stanju stvari u Severnoj Irskoj.
Rimokatolicizam je postao većinska religija u Pokrajini otkako su se protestantske religije podelile na više denominacija. Ipak, kada se saberu, podaci iz popisa pokazuju da ih ima malo manje od suseda katolika. Očigledno je da će ovo biti podsticaj onima koji žude za ujedinjenjem. Ali verska pripadnost po rođenju ili praksi je sve neizvesniji pokazatelj ustavnih preferencija u savremenoj Severnoj Irskoj gde je, kao i drugde, sekularizam u porastu. Realnost je da se mnogi ljudi u Severnoj Irskoj ne identifikuju ni kao protestanti ni kao katolici; broj Severnih Iraca koji ne slede ‘nijednu religiju’ iznosi 330.983 ili nešto više od 17 odsto stanovništva. Ta brojka je bila samo 5,6 odsto u 2011. U zemlji „crkvenih tornjeva“ ovo je izuzetan porast.
To znači da je mnogo teže odrediti nečija politička uverenja, posebno stav o ujedinjenoj Irskoj, na osnovu vere po rođenju. Ali podaci o nacionalnom identitetu, koji su takođe objavljeni, možda su bolji indikator pomeranja u korist onih koji žele da granica između severa i juga nestane. Pitanje nacionalnog identiteta uvedeno je u popis 2011, čime je građanima omogućeno da se izjasne kao „Britanci“, „Irci“ ili „Severni Irci“. Važno je zapaziti da im je dozvoljeno da prijave više od jednog identiteta u skladu sa problemima i složenošću postkonfliktnog društva. Te 2011, solidna većina se izjasnila samo kao Britanci (40%), samo Irci (25%) i Severni Irci (21%).
Rezultati za 2021. otkrivaju smanjenje ovog jaza. „Samo Britanci“ su pali na 31 odsto, „samo Irci“ su sada 29 odsto, a „samo Severni Irci“ su 19 odsto. Jasno je da su „pobednici“ oni koji se identifikuju samo kao Irci, možda zbog percipirane lojalističke nepopustljivosti ili Bregzita. Ipak, važno je uočiti da, u ukupnoj populaciji, ne-irski „blok“ ima 50 odsto, pre nego što uračunamo druge identitete kroz migracije, itd. Budućnost Severne Irske u uniji Ujedinjenog Kraljevstva i dalje može biti svetla, ali nije narandžasta (lojalistička). Međutim, nije ni zelena (republikanska). U Severnoj Irskoj više nema većine po verskoj ili nacionalnoj pripadnosti. Umesto toga, postoje dve vodeće manjine. I jedni i drugi moraju da dopru do rastuće populacije onih koji su napustili religiju, ako žele da pribave političku snagu za promene ili za kontinuitet.
Iako su tendenciozna tumačenja od strane republikanaca očekivana, perspektiva unionizma je sumorna. Dani demografske superiornosti po osnovu verske pripadnosti su prošli. Svaki oblik unionističke ponude koja bi računala samo na porodičnu konfesiju propala bi na referendumu. Čisto protestantske i katoličke države na koje su se pozivali Kreg i De Valera na samom početku Severne Irske pre 100 godina više ne postoje ni sa jedne strane granice. Modernost, klerikalni skandali i migracije transformisali su sektašku izvesnost mimo svih očekivanja. Mlađe, liberalnije i sekularnije biračko telo pitaće se o ustavnoj budućnosti, a ne dve grupe formalnih hrišćana, sukobljenih tokom zadnje četvtine prošlog veka oko razlika u nekoliko redova liturgije.
(TheSpectator-ZTP, foto: Michael Cooper)
