Među iskušenjima i nevoljama pandemijskih godina bilo je i vedrijih nota. Krajem 2020, sa odobrenjem anti-kovid vakcina, i tokom 2021, kada su doze počele da se primenjuju, tehno-optimizam je počeo da se širi. Ako su ljudi mogli da razviju vakcinu za nekoliko meseci, zašto svet ne bi mogao da izađe iz epohe niskog ekonomskog rasta i niske produktivnosti? Firme bi mogle da prihvate digitalizaciju kao nikada pre; prelazak na rad od kuće omogućio bi zaposlenima da, lišeni kancelarijskih tračeva i putovanja kuća-posao, rade efikasnije; uskoro bi bile pronađene vakcine za svaku zamislivu bolest. Države su obećavale da će izdvajati mnogo više za nauku; kompanije su imale konkretne planove za istraživanje i razvoj.
Bila je to primetna promena atmosfere. U godinama pre pandemije, stopa rasta bogatog sveta drastično je usporila. Tokom 2010-ih, američka produktivnost (proizvodnja po radnom satu), rasla je upola sporije nego prethodne decenije. Društva su postala lošija u pronalaženju novih ideja i pretvaranju istih u inovacije. Studija Uspon i pad američkog rasta Roberta Gordona, objavljena 2016, tvrdila je da pomanjkava otkrića koja će promeniti život. Početkom 2020, jedan rad u American Economic Review, vodećem časopisu, naveo je da čak i tamo su nove ideje bile očekivane, bilo ih je sve teže pronaći.
Utisak da se ovaj trend menja bio je opojan, i to ne samo zbog pomisli da će pandemija doneti nešto dobro. Rast produktivnosti je osnovni uslov rasta realnih plata. Što je ponuda roba veća, inflacija postaje manji problem. A inovacije poboljšavaju živote ljudi na načine koji nisu obuhvaćeni ekonomskim podacima. Ali naša analiza dolazi do depresivnog zaključka: za sada ima malo naznaka da globalna ekonomija postaje produktivnija. Zvanične statistike su neobično promenljive zbog poremećaja izazvanih lokdaunom. Činilo se da je u drugom kvartalu 2022. američki BDP pao za 0,1%, iako je broj Amerikanaca na platnim spiskovima porastao za 1,3 miliona. Britanski BDP je opao za isti iznos, dok je zaposlenost porasla za 150.000. Dakle obe privrede proizvode manje sa više zaposlenih. Kao što primećuje nova studija prof. Gordona sa Univerziteta Nortvestern i Hasana Sajeda sa Prinstona, današnji usporeni rast produktivnosti je naličje snažnog rasta u 2020. Tada su američke firme otpuštale najmanje efikasne radnike, podižući produktivnost. Sada ih ponovo zapošljavaju, povlačeći produktivnost nadole.
Podaci bazirani na češćim uzorcima potvrđuju da je rast produktivnosti i dalje slab. Globalni indeks proizvodnih trendova (PMI) koji uređuje banka JPMorgan Chase, anketira šefove kompanija o stanju privrede i njihovom poslovanju. Vrednost produktivnosti izvedena iz PMI-a, koji se izračunava oduzimanjem indeksa zaposlenosti od komponente proizvodnje, poslednjih meseci je zapravo opao. Slične rezultate pokazuje i indikator ekonomske aktivnosti u realnom vremenu koji objavljuje banka Goldman Sachs. Zašto se obećani bum produktivnosti nije ostvario? Optimisti kažu da će se dobrobiti od povećanja investicija nakon pandemije sporije osetiti. Često postoji zaostatak od tri do pet godina između većih poslovnih investicija i rasta produktivnosti. Novo istraživanje Džejsona Draha iz banke UBS zaključuje da će „počevši od 2024, ostatak ove decenije više ličiti na drugu polovinu ‘90-ih nego na drugu polovinu ‘70-ih“. Ipak, postoje tri razloga zašto pandemijsko-inovacijski bum možda nikada neće doći.
Prvi se odnosi na investicije. Firme ulažu, ali ne nužno u stvari koje podižu produktivnost. Poslednjih meseci, dok se kupci suočavaju sa praznim rafovima, mnogi su se upinjali da prošire i zaštite lance snabdevanja. Ovo podiže otpornost, ali stvaranjem viškova takođe povećava troškove. Takođe, mnoge firme prave zalihe sirovina i gotovih proizvoda. Takva potrošnja se računa u investicije, mereno na nacionalno nivou, ali nema nikakav uticaj na produktivnost. U Nemačkoj je krajem 2021. povećanje zaliha činilo 9% ukupnih investicija, što je najviše ikada. Kratkoročno upravljanje krizom je dakle imalo prednost nad dugoročnim inovacijama. U Americi je potrošnja na istraživanje i razvoj i dalje visoka, ali naša kalkulacija za 31 zemlju pokazuje da ukupna potrošnja bogatog sveta na „intelektualnu svojinu“ iznosi oko 3 biliona dolara godišnje, što je ispod prepandemijskog trenda. Malo je dokaza o bumu naučnih otkrića i upotrebe novih tehnologija. U 2020. ekonomisti su uzbuđeno govorili o nadolazećem talasu automatizacije, jer su kompanije ulagale u veštačku inteligenciju i mašinsko učenje. Ali uvoz američkih robota, u realnim brojevima, nije veći nego neposredno pre pandemije.
Drugi faktor se odnosi na rad od kuće. Praktično preko noći, stotine miliona ljudi preselilo se iz kancelarije za kuhinjski sto. Mnogi su tamo i ostali; u Americi, trećina plaćenih dana sa punim radnim vremenom otpada na rad od kuće. Ovo je odlično za balansiranje posla i privatnog života, ali predviđanja da će to podići efikasnost, kako su predpandemijske studije sugerisale, još uvek se nisu ostvarila. Nedavno istraživanje ekonomista u Americi i Evropi pokazalo je da „sumnjaju u dugoročni uticaj na produktivnost“. Kod kuće, ljudi se više fokusiraju na „temeljan rad“, te provode više vremena šetajući psa. Zaista, u nekim slučajevima pandemija je donela neefikasnost – treći faktor. Kompanije i dalje troše na dodatno čišćenje i druge mere kako bi se zaposleni osećali sigurnije, što će malo doprineti povećanju profitabilnosti. Sa svakim novim talasom kovida, radnici uzimaju sve više bolovanja. Početkom leta, zapanjujućih 4 miliona Amerikanaca tvrdilo je da odsustvuje s posla zbog bolesti ili brige o obolelom. U Britaniji, pošto su se ljudi prošle godine vratili u kancelarije, skočio je udeo radnih sati izgubljenih zbog bolesti.
Možda će u jednom trenutku bogati svet doživeti dugo očekivani bum produktivnosti. Ali s obzirom na nepredvidljivost pandemijske ekonomije, Gordon i Sajed ne vide „prostor za rast produktivnosti u eri pandemije kao što su mnogi pretpostavljali“. Brojne predpandemijske studije su pokazale da su inovacije drastično usporile, i objasnile strukturalne razloge zašto je to tako. Lepe želje nisu dovoljne da se to promeni.
(TheEconomist-ZTP)
