Kada je konzorcijum novinara 2016. objavio Panamske papire, cilj im je bio da spreče privatne špijune i korporativne obaveštajce da provale u bazu podataka koja je sadržala detalje o ofšor kompanijama i njihovom enormnom bogatstvu.
Privatna špijunska industrija doživela je procvat poslednjih godina, a njeni operativci sve više ugrožavaju našu privatnost, bave se obmanama i manipulišu medijima. Za privatne špijune informacije su valuta; u njihovom poslu postoji unosno podzemno tržište dokumenata, uključujući one koji su hakovani, ukradeni ili pribavljeni pod lažnim identitetom.
Međunarodni konzorcijum istraživačkih novinara znao je da privatni agenti žele da eksploatišu Panamske papire za svoje potrebe, pa je pristup bazi podataka dozvolio samo medijima koji su sarađivali na projektu. Godinama kasnije, grupa će otkriti da je jedan operativac ipak došao do Panamskih papira i ubrzo počeo da ih prodaje drugim privatnim špijunima poput Kristofera Stila, bivšeg agenta MI6.
Taj operativac je bio novinar i privatni obaveštajac po imenu Mark Holingsvort. Tokom čitave decenije, Holingsvort je honorarno radio za Guardian, Financial Times i BBC. U isti mah je radio i za privatne obaveštajne firme, uključujući Orbis Business Intelligence, Stilovu firmu i Fusion GPS, kompaniju koju su vodili bivši novinari Wall Street Journal-a.
Holingsvort se takođe bavio tajnim dokumentima, i početkom 2010. je dobio pristup osetljivim podacima kontroverzne rudarske kompanije Eurasian Natural Resources Corporation (ENRC), koja je bila pod istragom britanskih organa zbog navodne korupcije. ENRC, koja je negirala optužbe, kasnije će tvrditi joj je podatke ukrao IT stručnjak kojeg je bila zaposlila. U svakom slučaju, Holingsvort je uskoro prosleđivao dokumente ENRC-a drugim privatnim obaveštajcima poput Glena Simpsona, osnivača Fusion GPS-a. „Naš zajednički prijatelj Magični je pribavio nove dokumente,“ pisao je tada Simpsonu, koristeći nadimak za kompjuterskog stručnjaka.
Kada su Panamski papiri izašli u javnost, Holingsvort je video novu priliku za zaradu. Kako bi zaobišao bezbednosne prepreke, okrenuo se oprobanoj špijunskoj taktici – predstavljao se kao novinar. Holingsvort je kontaktirao novinare sa kojima je ranije sarađivao na slučaju ENRC i koji su imali veze sa ICIJ-om, predlažući im nove istraživačke projekte. Uslov je bio pristup Panamskim papirima. „Možda se sećate da smo zajedno radili priče o ENRC-u, pa sam pomislio da obnovimo temu, ako imate vremena,“ pisao je novinaru Gardijana Sajmonu Gudliju 2016. godine.
Gudli se nije upecao, ali je Holingsvort ubrzo našao druge britanske novinare koji su pristali da mu omoguće pristup Panamskim papirima, verujući da ih traži iz novinarskih razloga. U aprilu 2016., Holingsvort je obavestio Stila da je pristup dokumentima dobio preko producenta BBC-a, koji mu je prosledio podatke o fiktivnoj kompaniji Novirex Sales. Ispostavilo se da je jedan od direktora ove firme bio Pol Manafort, kojeg je Stil tada istraživao po porudžbini ruskog oligarha Olega Deripaske.
Nepoznato je koliko je podataka Stil izvukao iz Panamskih papira, a što se tiče Holingsvorta, stvari se nisu dobro završile po njega. Nedavno ga je ENRC tužila tvrdeći da je pogazio njihov poslovni dogovor. Sa svoje strane, Holingsvorth je insistirao da nije učinio ništa loše, da je radio kao privatni agent jer je njegova supruga bila veoma bolesna i trebao mu je novac, te da su svi podaci ENRC-a koje je pribavio korišćeni u novinarske svrhe. U svakom slučaju, čini se da su njegovi novinarski i špijunski dani odbrojani.
(NYmag-ZTP, foto: Youtube/prt sc)
