Prošlog meseca u Izraelu se pojavio video na društvenoj mreži TikTok koji je podsticao korisnike da napadaju ortodoksne Jevreje. Poput varnice, taj snimak je izazvao burne reakcije širom zemlje. Grupacija jevrejskih ekstremista, Lehava, odgovorila je pokretanjem protestnog marša. Zatim je došlo do sukoba sa arapskim grupama kod Damaskanske kapije. U situaciji koja je već bila pregrejana, nasilje je prosto eksplodiralo. Kako se to dogodilo? Zašto bi ijedna normalna osoba uživala u tako drskom činu?
„To je takmičenje u broju lajkova i pregleda,“ rekla je jedna 15-godišnja žrtva izraelskoj novinskoj agenciji. „Snimak Arapina koji šamara pobožnog jevrejskog muškarca će vam doneti velike brojke.” Kada verski sukobi eskaliraju zbog tinejdžerske želje za lajkovima, govorimo li o TikTokizaciji globalne politike?
Moć algoritama društvenih mreža je u tome da otkriju šta volite i da vam daju toga što više. Jutjub nam je dao video snimke, a Fejsbuk i Instagram fotografije. Tviter je ubacio svađu i ubrzo stekao preimućstvo nad tradicionalnim medijima. Međutim, najveća senzacija u poslednjih par godina je upravo TikTok, koji je sve te elemente spojio u viralnu bombu.
Ova društvena mreža danas ima oko 730 miliona korisnika širom sveta. Fanovi je posmatraju kao stecište bezazlene zabave, a kritičari kao gomilu narcisoidnog smeća. Za samo nekoliko minuta korisnik može videti sve: od inspirativnih kulinarskih recepata i saveta za šminkanje, do viralnih izazova koji podižu svest o važnom društvenom pitanju ili prikupljaju novac za obolele od retkih bolesti. Međutim, izraelski slučaj je pokazao da nije sve tako bezopasno.
Nasilni sukobi u Jerusalimu svakako nisu ništa novo. Ali danas će svaki pojedinačni incident biti snimljen, okačen na mreže i podeljen sa milionima korisnika u roku od nekoliko minuta. To za posledicu ima radikalizaciju sukoba, pogotovo kada se snimci izmene tako da podgreju strasti. Prošle nedelje svi su podelili snimak kamenovanja izraelskog automobila, koji se potom zaleteo u masu; snimak je postao viralan u Gazi. Istovremeno, ogorčenje u Izraelu izazvao je snimak pretučenog Jevrejina koji je završio u bolnici.
„Svi to zovu TikTok intifada,“ primetila je prošlog meseca dr Tehila Švarc Altšuler, saradnica u Izraelskom institutu za demokratiju. „Ovo što vidimo je samo vrh ledenog brega.” Htela je reći da su TikTok snimci makar vidljivi, dok jevrejska omladina pretežno koristi WhatsApp koji je neprobojan čak i za obaveštajne službe, pa je teže znati šta se deli. Ali trend je precizno uočen: snimanje i deljenje snimaka nasilja ubrzava sukobe. I nikada nije bilo lakše snimiti ili deliti takve sadržaje.
Korisnici društvenih mreža širom sveta vide gomilu aktuelnih snimaka iz Izraela i Gaze, ali bez ikakvog objašnjenja kakvo inače pružaju klasični mediji. U opticaju su snimci koji su po pravilu najšokantniji: vidimo rulju koja napada ljude, hiljade raketa ispaljenih na Izrael, bombardovanje IDF-a iza kojeg ostaju stotine mrtvih, uništene kuće, prodavnice, firme… jednostavno, pustoš.
Zatim slede ostrašćeni komentari. Odmah nakon gledanja videa sa terena, korisnicima TikTok-a iskaču mladi ljudi koji u 60 sekundi iznose svoja mišljenja, često koristeći reči „genocid“ i „etničko čišćenje“. Oni grozničavo traže lajkove i šerove, ili čak izlazak na ulice, što je možda doprinelo naizgled spontanim protestima Oslobodite Palestinu! u nekoliko evropskih gradova. Platforme poput TikToka podstiču našu težnju da svet delimo na „dobro“ i „zlo“, što otežava rešavanje kompleksnih sukoba. Čini se da stvarni ratovi odražavaju simboličke ratove na mreži.
Pre samo nekoliko godina, mnogi su verovali da će povezivanje i mobilizacija ljudi preko društvenih mreža pomoći da se sruše autokratije i svima donese boljitak. Protesti Arapskog proleća iz 2011., od kojih su neki prerasli u revolucije, a neki u građanske ratove, bili su pokrenuti snagom Tvitera i Fejsbuka. Nova tehnologija je otežavala cenzuru i suzbijanje masovnih pokreta.
U stvarnosti je uloga društvenih mreža bila precenjena, mada su svakako pomogle aktivistima da se bolje organizuju. Međunarodne hakerske grupe su intervenisale u Egiptu kada je trebalo sačuvati pristup internetu, dok je vlada pokušavala da ga ugasi. Kao sila demokratizacije, internet je tada zaista ispunjavao svoje potencijale. Mnogi su predviđali da će naredna decenija doneti dalju liberalizaciju, ali sada je jasno su pogrešili.
Društvene mreže nisu izvor naših sukoba, niti naše polarizacije. Ali je zapanjujuća njihova sposobnost da im daju energiju. Pod njihovim uticajem, ravnodušni ili čak politički nesvesni građani postaju spremni da izađu na ulice. Klasični mediji nikada nisu bili besprekorni kada je trebalo izveštavati o gorućim temama poput Izraela i Palestine, ali su makar pokušavali da nam približe istorijski kontekst i stavove suparničkih strana. U epohi TikToka i Tvitera, takvo novinarstvo je na izdisaju.
(TheSpectator-ZTP)
