Slučaj Fahrizade: Mosad je ubio iranskog naučnika pomoću daljinskog snajpera

Izrael je u novembru prošle godine izvršio atentat na iranskog nuklearnog naučnika Mohsena Fahrizadeha koristeći mitraljez sa daljinskim upravljanjem i veštačkom inteligencijom, prema izveštaju Njujork Tajmsa.

Izraelci su ubili nekoliko iranskih naučnika u prethodnom periodu. Priča se da su godinama želeli da ubiju Fahrizadea, ali iz različitih razloga to nije bilo moguće. Međutim, nakon što je postalo jasno da će Donalda Trampa na mestu predsednika zameniti Džo Bajden, Izraelci su odlučili da ubiju 63-godišnjeg naučnika.

Trampovo jednostrano povlačenje iz iranskog nuklearnog sporazuma 2018. namirilo je Izraelce, ali ne zadugo. Uoči izbora, Bajden se obavezao da će preokrenuti politiku svog prethodnika i vratiti se Zajedničkom sveobuhvatnom akcionom planu iz 2015, kojem se Izrael snažno protivio. Svesni da verovatno neće dobiti Bajdenovo odobrenje, Izraelci su dejstvovali pre nego što je novi predsednik preuzeo dužnost. Za likvidaciju visokog iranskog zvaničnika, što je moglo da izazove ratni sukob, Izraelu je bio potreban pristanak i zaštita Vašingtona.

U izveštaju Tajmsa, navodi se da je uspeh operacije zavisio od nekoliko faktora: ozbiljnih bezbednosnih propusta iranske Revolucionarne garde, opsežnog planiranja i nadzora Mosada i ravnodušnosti Fahrizadea. Naime, naučnik je bio navikao na pretnje ubistvom, pa nije preduzeo neophodne mere opreza.

Ubijen je pomoću kompjuterizovanog mitraljeza opremljenog veštačkom inteligencijom i kamerama, uz satelitsko navođenje i vatrenu moć od 600 metaka u minutu. Tajms navodi se da se takav mitraljez može postaviti bilo gde i da se njime može upravljati sa udaljenosti od hiljadu kilometara, što će izmeniti svet bezbednosti i špijunaže na načine koji do sada nisu viđeni.

Strahuje se da bi ova tehnologija mogla da ugrozi aktiviste, političke disidente i opozicione političare u autoritarnim državama koje preferiraju izraelsko naoružanje. Izrael je u središtu globalnog skandala nakon što je njegova špijunska tehnologija korišćena za masovno hakovanje telefona, uključujući one koji pripadaju šefovima država.

Utisak je da su i Izrael i SAD bili ohrabreni relativno mlakim odgovorom Irana na ubistvo generala Kasema Sulejmanija, iranskog vojnog komandanta ubijenog u napadu američkog drona i uz pomoć izraelskih obaveštajnih službi u januaru 2020. Ako su mogli da ubiju visokog iranskog oficira uz minimalne posledice, to je protumačeno kao signal da Iran ili nije u stanju ili ne želi snažnije da reaguje.

(MiddleEastMonitor-ZTP, foto: WANA/Reuters)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.