Godinama je izgledalo da će se prenaduvani balon kineskog tržišta nekretnina neograničeno širiti, naizgled prkoseći zakonima ekonomije, ali i redovnim upozorenjima o tome šta će se desiti sa privredom ako balon pukne. Čini se da je taj trenutak došao, budući da su najveći građevinski preduzimači u zemlji na ivici bankrota.
Evergrande je najveći dužnik u Kini, i na svetu. Procenjuje se da kineskim bankama, dobavljačima i stranim investitorima duguje oko 300 milijardi američkih dolara i bori se da otplati kamate. Kamata na obveznice u iznosu od 84 miliona dolara stiže na naplatu ovog četvrtka, međutim kompanija je ostala bez novca. Svetske berze su u padu s obzirom da implikacije ovog trenda postaju sve jasnije.
Prema jednoj proceni, Evergrande je uzeo depozite za više od 1,5 miliona stanova, kupljenih unapred; interventna policija je raspoređena ispred sedišta kompanije u Šenženu, gde su se okupili ljuti demonstranti. „Vratite mi novac koji sam zaradio krvlju i znojem!” povikao je jedan od okupljenih koji je upao u zgradu. Protestu su pristupili i radnici iste kompanije, od kojih je većina založila sopstveni novac kako bi sufinansirala poslovanje firme. Ta sredstva su zaračunata kao investicije sa visokim kamatama, koje je kompanija sada prestala da plaća.
Donedavno je Su Đain, uticajni direktor Evergranda, sa ličnim bogatstvom procenjenim na preko 10 milijardi dolara, bio u dobrim odnosima sa tajkunima u Hong Kongu; takođe je prisustvovao proslavi 100-godišnjice Komunističke partije u Pekingu. Njegove nevolje su počele prošle godine kada je vlada pooštrila propise o kreditiranju građevinskih preduzimača, koji čine skoro 40 odsto bankarskih zajmova, u pokušaju da smiri tržište.
Cene nekretnina ove godine su pale za oko 20 odsto. Tokom protekle dve decenije dogodio se naizgled beskrajan procvat tržišta nekretnina, a novi gradovi su nicali širom Kine. Usled krupnih špekulacija i masovne izgradnje, pojavio se fenomen ogromnih i praznih „gradova duhova“; prema jednoj proceni, u Kini ima 65 miliona praznih stanova.
Ali novonastala srednja klasa smatrala je kupovinu imovine najboljim ulaganjem svog novca, svakako boljim od beznačajnih prinosa iz kineskih banaka. Reagujući na ovakav trend, banke su pojurile da kreditiraju preduzimače. Evergrande, kao vodeći na tržištu, proširo je svoje delatnosti na flaširanu vodu i električna vozila. Čak je kupio i fudbalski klub. Zato je slom kompanije veliki izazov za Komunističku partiju. Protesti je opominju na moguće štetne posledice po čitav finansijski sistem koji je pod teretom dugova. Kineska ekonomija se u velikoj meri oslanja na nekretnine i robe i usluge povezane sa nekretninama, čineći blizu 28 odsto BDP-a. Špekulacije drugih preduzimača opterećuju finansije lokalnih uprava, budući da veliki deo lokalnih prihoda dolazi od prodaje zemljišta građevinskim firmama.
Uveliko se priča o prikrivanju dugova lokalnih vlasti i upotrebi mutnih finansijskih mehanizama. Prema nekim procenama, dugovi lokalnih samouprava su na nivou 44 odsto BDP-a. Niko ne zna tačne podatke jer finansijski sistem nije transparentan. Moguće je da su i dugovi Evergranda od 300 milijardi dolara potcenjeni, jer se kompanija navodno dodatno zadužila za trećinu tog iznosa. Ulozi su visoki i vlada bi jednostavno mogla da izbavi kompaniju, ali ta strategija bi povećala ionako ogroman državni dug. Ne možete beskonačno graditi stambene blokove i druge infrastrukturne objekte. Takva politika sada zahteva sve više kreditiranja uz sve manje razvojne efekte.
Prezadužena kineska ekonomija privukla je mnoge proroke propasti. Kriza u Evergrandu dolazi usred šireg i naizgled pristrasnog državnog pritiska na kineske tehnološke kompanije i druge korporativne gigante, koji su investitore i tržišta doveli u grozničavo stanje. Malo je potrebno da skliznu sa ivice, što će zasigurno imati globalne posledice.
(TheSpectator-ZTP, foto: Wikimedia)
