Matijas Dopfner je kontroverzna figura u Nemačkoj. Levičari ga mrze kao šefa Aksel Špringera, izdavačkog giganta, odgovornog za agresivno novinarstvo Bilda, njegovog vodećeg tabloida koji utiče na ton političke debate. Konzervativci se dure na njegove provokativne izjave. I ljubomorni tipovi svih fela mu zavide na transformaciji iz muzičkog kritičara u medijskog mogula, koji je 2020. od Fride Špringer, udovice osnivača firme, na poklon dobio akcije Špringera vredne milijardu evra.
Sa druge strane Atlantika, Dopfner ne pobuđuje tolike strasti. To će se uskoro promeniti, jer je njegova ambicija da svoju kompaniju pretvori u najvećeg američkog digitalnog izdavača (trenutno je na četvrtom mestu). „Amerika je postala glavna srčana komora i motor rasta našeg izdavačkog posla,“ izjavio je Dopfner. Špringer već poseduje Politico, američki vebsajt koji se obraća strastvenim pratiocima političkih vesti, zatim Insajder, još jedan njuz portal, i Morning Brew, koji objavljuje poslovne vesti. Sve je to deo Dopfnerovog plana da se vrati Špringerovim novinskim korenima, osim što je baza sada u Americi, sa akcentom na digitalnim izdanjima.
On može sebi da dozvoli planove o proširenju posla jer je Špringer imao uspešnu 2022. Prodajni saldo ove grupe, koja poseduje 150 medijskih brendova u više od 40 zemalja, porastao je na 3,9 milijardi evra, što je druga uzastopna godina dvocifrenog rasta (13%). Operativni profit dostigao 750 miliona evra. Digitalni sadržaji su činili 85% prihoda i više od 95% profita. Dok su mnogi američki rivali otpuštali radnika, grupa je za 15 meseci zaposlila 400 američkih novinara. Dopfner je rano prešao na onlajn poslovanje. Rasprodao je neke od Špringerovih štampanih novina i časopisa. Prihode je koristio za digitalne akvizicije, kao što je StepStone, jedan od najposećenijih nemačkih sajtova za zapošljavanje, Idealo, servis za upoređivanje cena, Awin, marketinšku platform, Aviv, portal za nekretnine.
Sledeći korak je da se StepStone predstavi javnosti, verovatno ove godine, a zatim i Aviv, Idealo i Awin. Novac od prodaje bi se potom mogao iskoristiti za otkup udela KKR-a, američkog giganta privatnog kapitala koji je preuzeo Špringer 2019. i postao njegov najveći akcionar, sa 35,6 odsto akcija. Time bi Dopfner, koji poseduje 21,9% i ima pravo glasa na preostalih 22,5% udela gospođe Špringer, postao neosporni vlasnik firme. To bi mu dalo slobodu da ostvari svoj digitalni američki san. „To je veliki zalogaj,” kaže Daglas Mekejb iz istraživačke agencije Enders Analysis. Publikovanje digitalnih vesti još uvek nije solidan i održiv posao. Dopfner je platio više od milijardu dolara za Politico, najveću Špringerovu akviziciju ikad, i veliku sumu za za Insajder, takođe. Iako su oba portala zaradila novac prošle godine, proći će neko vreme dok se Špringeru ne isplate ove investicije.
Što se tiče partijske neutralnosti, Dopfnerova strategija je zapravo reakcija na mnjenje, koje dele mnogi čitaoci, da su američki izdavači poslednjih godina direktno iskazivali partijsku lojalnost, ne samo u autorskim člancima, što nije ništa novo, već i u reportažama. U Americi svakako ima mesta za nestranačke vesti. Međutim, nejasno je da li Dopfner to može da realizuje. Njegovi nemački novinari pristaju na pet „principa“ Aksela Špringera, koji uključuju podršku transatlantskom savezu i pravo Izraela da postoji. U Nemačkoj je poznat po svojim anti-woke, ponekad i libertarijanskim stavovima, koji se u Americi povezuju sa Republikanskom strankom. Dopfner tvrdi da se ne meša u uređivački proces i da podstiče neslaganje sa njegovim stavovima. Međutim, njegov pogled na svet preovladava i u Bildu i u Weltu.
Ni Špringerovi američki rivali mu neće dragovoljno ustupiti teren. Njihovi novinari mu već zagorčavaju život. Dva meseca nakon kupovine Politico-a, Njujork Tajms je objavio priču pod naslovom „U firmi Aksel Špringer, novom vlasniku Politico-a, optužbe o seksu, lažima i tajnim isplatama”, a povodom intimnih odnosa štićenika Juliana Rajhelta, glavnog urednika Bilda. Dopfner je otpustio Rajhelta dan nakon što je priča objavljena, ali afera ga je oštetila više nego ranije kontroverze. Uprkos dokazima na štetu Rajhelta, on ga je mesecima držao kao urednika i privatno ga branio kao hrabrog novinara koji je imao petlju da se pobuni protiv woke konformizma.
Nakon upornog kritikovanja načina na koji je hendlovao aferu, Dopfner je prošlog novembra podneo ostavku na mesto predsednika nemačkog udruženja izdavača. Taj potez je pripisao potrebi da se fokusira na svoju „kontrašku opkladu” na nestranačko novinarstvo u demokratijama širom sveta, među kojima je Amerika, u vreme polarizacije i populizma. S obzirom na razmere zadatka koji je sebi odredio, medijski baron će morati da mu posveti svo svoje vreme.
(TheEconomist-ZTP, foto: DPA)
