Zašto je Aleksandar Lukašenko boravio u Kini? Svrha trodnevne posete beloruskog predsednika, prema pisanju državnog medija BelTA, bila je nastavak „dugoročnog kursa izgradnje prijateljstva i obostrano korisne saradnje“ između dve zemlje. Ali istina je nešto mutnija. Lukašenko je najbliži saveznik Vladimira Putina. On je dozvolio ruskim trupama da pokrenu severni bok invazije iz Belorusije još u februaru prošle godine. Od tada Rusija ima slobodu da neprekidno transportuje trupe, oružje i zalihe kroz susednu zemlju. Dakle, može li biti da je putovao u Kinu kao de fakto ruski emisar?
Lukašenko je naveliko hvalio liderstvo Si Đinpina, čestitajući mu na trećem predsedničkom mandatu koji je ozvaničen na 20. nacionalnom kongresu Komunističke partije Kine prošlog oktobra. Zauzvrat, Si je potvrdio odnose sa Belorusijom kao „snažno, neraskidivo prijateljstvo“. Krajnji ishod, prema beloruskim izvorima, činiće skoro 50 sporazuma i ugovora koji obuhvataju, između ostalog, „naučnu i tehničku saradnju“, „investicije“ i „industriju“, u vrednosti od 3.2 milijarde evra. Traženje „saradnje“ je nešto što Kina u poslednje vreme mnogo čini. Povodom obeležavanja godišnjice rata u Ukrajini, Kina je prošle nedelje objavila mirovni plan od 12 tačaka. Iako ga je Ukrajina formalno pozdravila, dokument apeluje da se „napusti mentalitet hladnog rata“ i „zaustave jednostrane sankcije“, što dovodi u pitanje navodnu nepristrasnost Kine. Dva dana ranije, Si je poslao jednog od svojih najviših diplomata, Vang Jia, da poseti Putina u Kremlju. Njih dvojica su na sastanku potvrdili da su spremni da prodube „stratešku saradnju“ Rusije i Kine. Si navodno planira da i lično poseti Moskvu.
Ovaj nalet kineskih aktivnosti pobuđuje sumnje Zapada o pravim motivima azijske velesile. Kako The Spectator piše u ovonedeljnom magazinu, postoji strepnja da Kina razmatra da Rusiji pošalje smrtonosno oružje. Prema pisanju nemačkog Špigla, to bi se moglo uraditi preko falsifikovanih papira i prikrivanja isporuka oružja kao delova civilne avijacije. Ako je ovo tačno, navodna neutralnost Kine ispostavila bi se kao neiskrena. Neki analitičari, poput Instituta za studije rata, sugerišu da će nedavni trgovinski sporazumi Belorusije i Kine biti iskorišćeni za prikrivanje isporuka kineskog oružja Rusiji. Nakon potpisanih sporazuma i ugovora u kojima se pominju sektori „industrije“ i „investicija“, bilo bi budalasto odbaciti takvu mogućnost.
To ne znači da sama Belorusija nema izvesnu korist. Nakon godina flertovanja i sa Evropom i sa Rusijom kako bi stekla povoljnu poziciju za sebe, Belorusija je stavljena pod sankcije velikog dela Zapada, a nakon Lukašenkove osporene izborne pobede i nasilnog gušenja protesta 2020. Te sankcije su dodatno pojačane nakon što je Lukašenkovo saučesništvo u Putinovoj invaziji na Ukrajinu postalo jasnije. Budući da je Rusija takođe pod teškim sankcijama, odluka Belorusije da ojača veze sa Kinom možda ukazuje na želju Lukašenka da potraži bezbednosne garancije od Pekinga.
Bilo da je Lukašenkova poseta Kini organizovana radi njegovih vlastitih interesa, ili po nalogu Putina, ovo jačanje odnosa Kine i Rusije jeste razlog za zabrinutost. Kakvu poziciju Kina želi za sebe u postukrajinskom svetskom poretku još uvek je nejasno. Ali jasno je kao dan da bi se svaka odluka Sija da otvorenije podrži Putinov i Lukašenkov režim pokazala katastrofalnom.
(TheSpectator-ZTP, foto: Reuters)
