Serija novinskih napisa, navodno pribavljenih od „petorice bivših zvaničnika obaveštajnih službi i nacionalne bezbednosti“, tvrdi da CIA od 2015. sprovodi obuku određenih jedinica ukrajinske vojske i bezbednosti. Prema navodima, program ima za cilj da razvije veštine povezane sa nekonvencionalnim ratovanjem (NR), oblikom sukoba koji se često naziva pobunom. U izveštajima se tvrdi da se obuka odvija u SAD i da je nadgleda paravojno odeljenje CIA-e, Odsek za specijalne aktivnosti.
Ministarstvo odbrane definiše NR kao „aktivnosti koje omogućavaju pokretu otpora ili pobuni da pritisne, poremeti ili zbaci okupatorsku vlast ili vladu tako što će delovati kroz podzemne, pomoćne ili gerilske snage u okupiranom području“. Termin ‘gerilske snage’ se dalje definiše kao „grupa neredovnih, pretežno autohtonih vojnika organizovanih po vojnim linijama za izvođenje vojnih i paravojnih operacija na teritoriji koju drže neprijateljske snage“.
Ako je verovati novinskim izveštajima, CIA aktivno obučava ukrajinske građane da se odupru ruskoj okupaciji. Jedno od tumačenja bilo bi da Vašington stvara kapacitete spososbne da nanesu dodatnu štetu svakoj budućoj ruskoj invaziji i okupaciji Ukrajine, iako Rusija insistira da nema takvih namera. Drugo tumačenje, s obzirom da Ukrajina i SAD smatraju Krim i Donbas teritorijama koje su nelegalno okupirane, jeste da CIA obučava ukrajinske snage za ofanzivni gerilski rat na teritorijama koje direktno kontroliše ruska vlada, kao što je slučaj na Krimu od 2014, ili antikijevski separatisti, kao u Donbasu. Oba scenarija su razlog za uzbunu u Moskvi.
Ako su navodi tačni, pomenuta aktivnost CIA-e ne bi predstavljala prvi pokušaj agencije da organizuje Ukrajince za borbu protiv Moskve. Po završetku Drugog svetskog rata, CIA je uspostavila bliske kontakte sa dve ukrajinske grupe, Organizacijom ukrajinskih nacionalista (OUN) i Ukrajinskom pobunjeničkom vojskom (UPA), koje su se borile zajedno sa Hitlerovom nacističkom Nemačkom protiv Sovjeta. U početku je podrška davana nekonvencionalnim ratnim aktivnostima boraca OUN-UPA.
Borci su regrutovani uz asistenciju zapadnonemačke Gelen organizacije, nazvane po generalu Rajnhardu Gelenu, šefu nacističke vojnoobaveštajne službe (12. odeljenje Generalštaba nemačke vojske) na Istočnom frontu tokom Drugog svetskog rata. Gelen je kontrolisao brojne agenturne mreže koji su nastavile da rade u korist nacističke Nemačke do kraja rata. Nakon što su borbe okončane, SAD su preuzele kontrolu nad 12. odeljenjem i, sa Gelenom i dalje na čelu, stavile njega i njegovu mrežu agenata pod svoju kontrolu. Gelenova organizacija je obezbedila ukrajinske operativce, koje je američka vojska obučavala u Zapadnoj Nemačkoj, a zatim poslala u istočnu Poljsku/zapadnu Ukrajinu, gde su učestvovali u aktivnom otporu koji se nastavio do 1955.
Čim su Sovjeti porazili paravojnu OUN-UPA, CIA se preusmerila na tajne političke aktivnosti, finansirajući razne publikacije koje su širile antisovjetsku propagandu kako unutar Ukrajine tako i širom sveta. Ovaj projekat je vođen pod šifrom ‘AERODYNAMIC’, i nastavljen je sve do početka raspada Sovjetskog Saveza 1990. Prema novinskim izveštajima, CIA pažljivo proverava osoblje koje prolazi NR obuku kako bi sprečila da ideološki nepodobne osobe, recimo oni koji su povezani sa neonacističkim organizacijama i potencijalni ruski dvostruki agenti, budu uključeni u program. Postoje dva problema sa ovim scenarijem; prvo, segment domaćeg stanovništva koji je najpogodniji za dugotrajni otpor ruskoj okupaciji je savremena verzija OUN-UPA.
S jedne strane, podrška CIA-e bi ovoj grupi obezbedila kapacitete za nasilne akcije protiv Rusije. S druge strane, savremenu OUN-UPA preuzeli su ukrajinski nacionalisti koji su prihvatili neonacističke simbole i ideologiju. Međutim, nedavno pokazana spremnost američkih vojnih atašea u Kijevu da komuniciraju sa pripadnicima ukrajinske vojske koji su otvoreno nosili neonacističke simbole, ukazuje na to da povezanost sa nacističkom ideologijom nije prepreka saradnji. Drugi problem za bilo kakvu savremenu verziju AERODYNAMIC-a je da projekat mora biti potpuno prikriven da bi bio uspešan. Ako prosečan američki građanin o tome čita u medijima, onda projekat više nema faktor iznenađenja.
Nema razloga za sumnju da CIA zaista obučava Ukrajince. Međutim, medijska pompa koja se poslednjih dana podigla manje je priprema za najgori scenario, a više stvaranje percepcije u Moskvi da se takve operacije zaista spremaju, što može da utiče na sledeće poteze Moskve. Mogućnost organozivoanja NR snaga nakon ruske vojne invazije ima izvestan efekat odvraćanja. Takođe, svaki ruski odgovor, i politički i vojni, na moguću NR pretnju, sužava resurse na koje Rusija može računa pri potencijalnoj invaziji.
Ipak, činjenica da je ova priču procurila u štampu preko „petorice bivših obaveštajnih službenika i zvaničnika nacionalne bezbednosti“ više ukazuje na kontrolisano puštanje informacija nego na krupnu grešku operativne bezbednosti. Tajne paravojne operacije spadaju u najskrivenije aktivnosti koje preduzima CIA. Informacije o takvim projektima strogo su poverljive i poznate samo onim kadrovima koji su direktno uključeni u opreacije.
Štaviše, imajući u vidu lošu reputaciju CIA-e u poslednjih nekoliko decenija kada je reč o izvođenju tajnih operacija protiv Rusije, postoji velika verovatnoća da ruske bezbednosne službe ne samo da prate operaciju od njenog početka, već je direktno ili indirektno navode, koristeći sopstvene obaveštajne resurse. Bez obzira na moguće ishode, čini se da je pokušaj CIA-e da obnovi projekat AERODYNAMIC od samog početka osuđen na propast, i verovatno će se poput hladnoratovskog pokušaja naći na smetlištu istorije.
(SignOfTheTimes-ZTP, foto: RFE/RL)
