Regionalni igrač: Albanija je prelomna tačka za širenje kineskog ‘Pojasa i puta’

Kada je reč o Albaniji, izgleda da Sjedinjene Države više nisu ravnodušne spram rastućeg uticaja Kine u regionu. Intenziviranje odnosa SAD-a sa malom balkanskom nacijom svedoči o pojavi još jedne potencijalne tačke sudara između geoekonomskih ambicija Kine i sve češćih, iako zakasnelih, pokušaja Zapada da se tome odupre. Dok većina balkanskih zemalja rado prima kineski novac, Albanija je bila izuzetak, birajući selektivnu saradnju sa Pekingom. Iako na Balkanu postoji oko 120 projekata povezanih sa Kinom, u vrednosti od skoro 32 milijarde dolara, i to uglavnom u sektoru infrastrukture i energetike, Albanija se u velikoj meri klonila gomilanja kineskih dugova u zamenu za razvojne projekte.

Vašington je pozitivno reagovao, jačajući investicije i vojnu saradnju. Početkom januara, američka Komanda specijalnih operacija u Evropi obznanila je uspostavu isturene baze u Albaniji. Ovo se dogodilo samo nekoliko meseci nakon što je zemlja bila domaćin vojne vežbe Defender Europe 21, najveće operacije u jugoistočnoj Evropi od Drugog svetskog rata. A američke investicije, iako još uvek skromne, brzo se umnožavaju. Prema podacima Centralne banke Albanije, američke direktne investicije porasle su za 48 odsto u trećem kvartalu 2020. u poređenju sa istim periodom 2019, dostigavši oko 140 miliona dolara. Vašington je obnovio interesovanje za Albaniju tokom 2020, kada se zemlja pridružila Trampovoj inicijativi Clean Network, u cilju sprečavanja dominacije kineskih firmi u 4G i 5G mobilnoj tehnologiji. Albanija je bila prva zemlja u regionu koja se pridružila inicijativi, iskoristivši svoje učešće da pridobije naklonost Vašingtona.

Krajem 2020, američki i albanski zvaničnici potpisali su memorandum o ekonomskoj saradnji u Tirani, tokom posete Kita Kraha, tadašnjeg američkog podsekretara za ekonomski rast. Ovaj potez otvorio je put američkim investicijama u hidroelektranu Skavica i termoelektranu Valona, sve u cilju suprotstavljanja kineskim interesima u zemlji; najveći kineski projekat je koncesija Geo-Jade Petroleuma za vađenje nafte u Patos-Marinci, najvećem kopnenom naftnom polju u Evropi. Uprkos albanskoj naklonosti Zapadu, Kina nije ustuknula. Krajem oktobra 2021, kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji posetio je Albaniju na putu za samit G-20 u Rimu. Poslednjih godina, Kina je treći najveći izvoznik u Albaniji posle Italije i Turske. Jadranska obala Albanije takođe je značajna za širenje kineske inicijative Pojas i put, koja je poseban akcenat stavila na jugoistočnu Evropu kao kapiju ka Mediteranu.

Kina je sklopila labavu koaliciju zemalja centralne i istočne Evrope, poznatu kao 16+1, koja je uključena u projekat Pojas i put. Ali nakon što su Češka i Slovačka počele da uzmiču od kineskih investicija, i da iritiraju Peking podrškom Tajvanu, a naročito nakon povlačenja Litvanije iz grupe u maju 2021, očuvanje strateških partnera poput Albanije postalo je ključno za Peking. „Albanija ima simboličnu važnost za Kinu,“ kaže Stefan Vladisavljev, saradnik fondacije BFPE iz Srbije. „Ona je članica NATO-a i posvećena je EU integracijama, što znači da je albanska spoljna politika okrenuta prema Zapadu.”

Iako se zakašnjenjem, SAD i Evropa pokušavaju da uspostave ravnotežu. I Vašington i Brisel imaju planove ekonomskog razvoja sa ciljem da makar uspore kineski prodor kroz Pojas i put, i dali su formalna obećanja da će više investirati u zapadni Balkan. Ali tu postoji i štap i šargarepa. Kao i mnoge balkanske zemlje, Albanija se priprema za članstvo u Evropskoj uniji, uprkos tome što Brisel neprestano odlaže proširenje. Ako se takva politika nastavi, otvoriće se veći prostor za kineski uticaj.

Za sada, spremnost Albanije da dozira kineske investicije i žonglira između Brisela, Pekinga i Vašingtona, daje ovoj zemlji retku priliku da bude regionalni igrač. Srbija je glavni partner Kine na Zapadnom Balkanu, sa kreditnim investicijima vrednim oko 8 milijardi dolara. Susedna Severna Makedonija je takođe dobila kineske kredite, dok se Crna Gora uvukla u ozbiljne dugove nakon što je uzela zajam od milijardu dolara od kineske Izvozno-uvozne banke za izgradnju autoputa. U Grčkoj, kineska pomorska kompanija Cosco kontroliše luku Pirej, četvrtu po veličini kontejnersku luku u Evropi, što je velika glavobolja za Brisel. Udvarajući se svim ključnim igračima, Albanija bi mogla da zastupa manje nacije koje su se našle u unakrsnoj paljbi izmđeu Zapada i Pekinga.

(ForeignPolicy-ZTP, foto: RTV Klan/Youtube)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.