Samo 12 minuta intenzivnog vežbanja menja biomarkere u krvi

Kratkotrajne vežbe imaju veći uticaj na naša tela nego što mislimo. Nova studija pokazuje da je samo 12 minuta intenzivne aktivnosti dovoljno da se značajno promene markeri metaboličkog zdravlja u ljudskoj krvi.

Istraživači su analizirali reakcije 411 sredovečnih muškaraca i žena nakon 12 minuta „ozbiljnog“ vežbanja, otkrivajući da je aktivnost uticala na više od 80% metabolita u cirkulaciji krvi učesnika. Ovi metaboliti su pokazatelji kardiometaboličkog, kardiovaskularnog i dugoročnog zdravlja, što znači da čak i kratkotrajne vežbe doprinose nekim od ključnih bioloških procesa u telu.

„Dosta se zna o efektima vežbanja na srčani, vaskularni i zapaljenski sistem tela, ali naša studija povezuje specifične metaboličke procese sa fizičkom aktivnošću i dugoročnim zdravstvenim ishodima,“ kaže Gregori Luis, specijalista za srčane bolesti i transplantaciju srca iz Opšte bolnice u Masačusetsu (SAD). „Bili smo zapanjeni efektima kratkih vežbi na metabolite koji upravljaju ključnim telesnim funkcijama poput insulinske rezistencije, oksidacije, vaskularne reaktivnosti, upala i dugovečnosti.“

Primer koji su istraživači posebno istakli je metabolit glutamat. Povezan je sa bolestima srca, dijabetesom i kraćim životnim vekom, a ovde je opao za 29 odsto. U međuvremenu, metabolit DMGV (dimetilgvanidino valerična kiselina), koji je povezan sa rizikom od dijabetesa i bolesti jetre, opao je za 18 procenata. Uočene su neke varijacije u odnosu na pol i telesnu težinu učesnika, na primer, gojaznost može da ograniči pozitivne efekte intenzivnog vežbanja.

Istraživači su pratili i merili ukupno 588 metabolita. Isti indikatori bi mogli da se koriste za formiranje opšte slike nečijeg zdravlja, mereći metabolite koji cirkulišu u krvi. „Naša studija je otkrila da različiti metaboliti prate različite fiziološke reakcije na vežbanje. Oni ostavljaju jedinstvene potpise u krvotoku koji ukazuju na fizičku spremnost osobe, baš kao što klasične analize krvi pokazuju koliko dobro funkcionišu bubreg i jetra,“ kaže kardiolog Metju Nejor iz MGH.

Podaci za novu analizu izvučeni su iz Framingam studije, dugotrajnog istraživačkog projekta koji prati tri generacije ljudi. S obzirom da najstariji podaci potiču iz 1948. godine, istraživači mogu da zaključe kako metabolički potpisi utiču na dugoročno zdravlje.

Sve je više istraživanja koja pokazuju da čak i malo vežbanja može mnogo da pomogne; čak i ako se krećete samo sat vremena nedeljno, telo može da oseti korist od toga. Kretanje i fizička aktivnost pomažu u borbi protiv raka, gubitka pamćenja i viška kilograma. Zahvaljujući ovoj i drugim sličnim studijama, možemo bolje da razumemo kako vežbanje pomaže telu na mikronivou.

„Počinjemo bolje da shvatamo molekularne efekte vežbanja, kao i obrasce metaboličkih reakcija na fizički trening“, kaže kardiolog Ravi Šah iz MGH. „Ovaj pristup naročito može da pomogne osobama sa visokim krvnim pritiskom ili drugim metaboličkim faktorima rizika povezanim sa napornim vežbanjem, te da ih rano u životu usmeri u zdravijem pravcu.“

(ScienceAlert-ZTP)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.