Svaki put kada se ćelija u vašem telu podeli, delić vaše mladosti ode u nepovrat. Ovo se dešava skraćivanjem telomera, struktura na vrhovima naših hromozoma. Nedavno su naučnici u Izraelu uspeli da preokrenu ovaj proces i produže telomere u okviru istraživanja u kojem je učestvovalo 26 pacijenata.
Učesnici su sedeli u hiperbaričnoj komori sa kiseonikom pet puta po 90 minuta nedeljno, i tokom naredna tri meseca neki telomeri njihovih ćelija su produženi i do 20 odsto. Ovo je impresivan rezultat i nešto što su mnogi drugi istraživači pokušavali u prošlosti, ali bez uspeha. Naravno, reč je o malom uzorku i rezultati će morati da se ponove pre nego što se previše uzbudimo. Ipak, činjenica da hiperbarična terapija kiseonikom utiče na dužinu telomera je ubedljiva teza koju vredi dodatno istražiti.
Vodeći istraživač ovog projekta, Šaj Efrati, lekar sa Medicinskog fakulteta u Tel Avivu, objašnjava odakle je došla inspiracija za ovaj projekat. „Nakon eksperimenta NASA sa blizancima, gde je jedan poslat u svemir, a drugi ostao na Zemlji, uočena je znatna razliku u dužini telomera, što znači da promene u okruženju mogu da utiču na starenje ćelijskog jezgra,“ rekao je Efrati.
Telomeri su ponavljajući delovi DNK lanca koje možemo uporediti sa plastičnom ili metalnom kapicom na krajevima pertli. Oni se kopiraju zajedno sa ostatkom hromozoma kad god se ćelija podeli. Međutim, pri svakom kopiranju, sitni fragmenti sa samog vrha sekvence ne uspevaju da uđu u novu kopiju, ostavljajući novi hromozom kraćim od prethodnika. Svako ko izgubi kapicu na pertli zna da ne treba dugo da se čitava pertla potroši. Slično tome, kraći telomeri povećavaju rizik od opasnih mutacija duž ostatka hromozoma.
Ove mutacije nas čine podložnim bolestima tipičnim za starost, od kojih je kancer najučestaliji. To ne znači da nužno starimo jer nam se telomeri smanjuju, ali postoji veza između dužine telomera i zdravlja. „Duži telomeri su indikatori boljih ćelijskih performansi,“ objasnio je Efrati. Postoji više faktora koji ubrzavaju eroziju naših telomera, recimo, manjak sna, previše prerađene hrane, a možda čak i stvaranje potomstva.
Usporavanje ove erozije zahteva određeni napor, ali redovno vežbanje i zdrava ishrana su dovoljni da vaši hromozomi duže ostanu duži. Veliko postignuće bi bilo da obrnemo naš hromozomski peščanik i povratimo izgubljene delove telomera. Tkiva koja oblažu naša creva to rade prirodno koristeći enzim poznat kao telomeraza. Bilo je mnogo pokušaja da se ovo postigne u laboratorijskom uslovima. Genska terapija kod miševa pokazala je da bi jednog dana mogla da se primeni na ljudske subjekte. Nedavno su telomeri u matičnim ćelijama starije žene potpuno resetovani izvan njenog tela.
U slučaju hiperbarične terapije kiseonikom (HBOT), ključ je apsorpcija čistog kiseonika tokom dužeg boravka u komori pod pritiskom. To je vrsta terapije koju biste obično dali roniocu koji je prebrzo izašao iz okeanskih dubina ili da biste uništili mikrobe u rani koja sporo zarasta. Ali, sredine bogate kiseonikom takođe pokazuju čudan paradoks, u smislu izazivanja mnoštva genetskih i molekularnih promena koje se tipično dešavaju usled manjka kiseonika.
U ovoj studiji istraživači su pokazali da je HBOT terapija produžila telomere i takođe imala pozitivne efekte na zdravlje samih tkiva. Kod manjeg broja ispitanika takođe je utvrđen značajan pad nivoa T-limfocita, koji čine vitalni deo našeg imunog sistema. Stvar je ličnog komfora da li biste sedeli u maloj komori tri meseca, ali buduća istraživanja mogla bi čitav proces da učine efikasnijim.
(ScienceAlert-ZTP, foto: Getty)
