Robotske noge sa neuobičajenim dizajnom inspirisanim pticom emu mogu da trče 300 odsto efikasnije u poređenju sa standardnom tehnologijom. Ovaj model bi se mogo koristiti u protetici i egzoskeletima, kažu njeni pronalazači.
Aleksander Badri-Sprovic sa Instituta Maks Plank u Štutgartu i njegove kolege odbacili su uobičajeni pristup gde svaki zglob u robotskim udovima ima po jedan motor za pružanje i savijanje. Umesto toga, njihov BirdBot koristi samo dva motora u svakoj 3D štampanoj nozi i dugačke veštačke tetive koje povezuju nekoliko zglobova, oponašajući anatomiju određenih vrsta ptica koje su izgubile sposobnost da lete i evoluirale tako da efikasno trče.
„Koristimo samo dva motora, jedan za pomeranje noge napred i nazad, a jedan za podizanje. Samo ono što je neophodno,” kaže Badri-Sprovic. „Obično u robotici gledate da poboljšate efikasnost za 10 odsto ili slično, ali ovde vidimo poboljšanje od 300 odsto. Motori pokreću tetive. Snaga se skladišti u opruzi prilikom kompresije i oslobađa se kada svaka noga dotakne tlo, što pomaže robot da se pomera napred.
Izuzimanje brojnih motora, senzora i elektronike iz sistema čini robota lakšim i jeftinijim za proizvodnju. Takođe može da stoji uspravno bez strujnog napajanja. BirdBot je dostigao brzinu od 75 centimetara u sekundi na traci za trčanje. Robotu je potrebna tehnička podrška da bi trčao stabilno i pravo, ali cilj projekta je veća efikasnost, a ne ravnoteža, kaže Badri-Sprovic.
Šival Dubei sa Univerziteta u Lidsu (Britanija) kaže da je ovakav dizajn efikasniji nego kod mnogih složenijih uređaja, ali da se slabije prilagođava zadacima poput nošenja tereta. „U klasičnoj robotici koristimo motore za pomeranje svakog zgloba, a BirdBot koristi manje energije i manje elektronskih komponenti,“ kaže stručnjak. „Oni su uspešno imitirali način kretanja ptice, ali će za obavljanje drugih zadataka biti potrebno još finog podešavanja.”
(NewScientist-ZTP, foto: MaxPlanckInstitute)
