U mnogim zemljama, nakon ukidanja mera i restrikcija, postoji opšti utisak da je pandemija gotova. Ipak, i dalje postoji prilična zabrinutost da bi se mogo pojaviti novi opasni soj virusa. Takav je bio slučaj sa Omikronom, ali se ispostavilo da smo imali sreće. Omikron se lakše prenosi, ali nije izazvao porast broja teško obolelih u većini zemalja u kojima je prisutan.
Ali takav trend nije bio predvidljiv. Sojevi nastaju nasumično i imaju potencijal da budu opasniji od prethodnih. Najnoviji soj, nazvan Deltakron, hibrid je Delte i Omikrona, dva soja koja su bila dominantna poslednjih meseci. Deltakron je aktuelan od sredine februara, kada su naučnici sa Instituta Paster u Parizu objavili njegovu genetsku sekvencu koja je izgledala bitno drugačije od prethodnih. Uzorak virusa došao je od starijeg čoveka iz severne Francuske i izgledao je čudno. Veći deo njegove genetske sekvence bio je identičan Delta soju, ali je deo sekvence koji kodira šiljasti protein virusa došao od Omikrona.
Do marta su prijavljene još tri hibridne genetske sekvence, sve tri u Sjedinjenim Državama. Trenutno je registrovano preko 60, širom Francuske, Holandije, Danske, SAD-a i Britanije. Međutim, moguće je da postoje različiti Deltakroni. Naučnici sa Instituta Paster rekli su da se sekvence Deltakrona prijavljene u Britaniji i SAD-u razlikuju od onih pronađenih u drugim zemljama. Takođe su rekli da je potrebno dodati broj različitim oblicima Deltakrona kako bi se lakše raspoznavali. Nije neobično da se virusi mešaju i spajaju ako dva različita virusa inficiraju jednu ćeliju. Taj proces se naziva „rekombinacija“, budući da jedan virus kombinuje delove svog genetskog niza sa delovima drugog srodnog virusa. Izgleda da se to dešava nasumično prilikom razmnožavanja virusa.
Međutim, kada dva različita soja intenzivno kruže u populaciji i istovremeno zaražavaju ljude, verovatnoća rekombinacije se povećava. Ovo se dogodilo sa pojavom Omikrona i potiskivanjem Delte kao najprisutnijeg virusnog soja širom sveta. Rekombinacija obično stvara novi virus koji nije održiv, jer mešanje različitih gena ometa sposobnost virusa da stvara proteine koji su mu potrebni za preživljavanje. Ali ponekad jedan virus preživi, i izgleda da se upravo to dogodilo sa Deltakronom. S obzirom da se Deltakron hibridi pronađeni u SAD-u i Britaniji razlikuju od onih koji su identifikovani u kontinentalnoj Evropi, moguće je da se rekombinacija desila više puta odvojeno.
U ovom trenutku je teško reći na koji način će Deltakron ličiti na svoje prethodnike. Delta i Omikron su veoma različiti sojevi. Razlikuju se po tome kako inficiraju ćelije i kako izbegavaju imunitet. Još uvek ne znamo dovoljno o Deltakronu da bismo mogli da predvidimo njegove karakteristike. Budući da je pronađen u više susednih zemalja, očigledno je da se Deltakron može proširiti. Međutim, Omikron se i dalje širi po Evropi i za sada predstavlja najveću brigu. Vreme će pokazati da li će Deltakron zameniti Omikron, te da li će lakše izbegavati imunitet i uzrokovati teže oblike bolesti. Trenutno ima premalo slučajeva Deltakrona da bi se donosili bilo kakvi zaključci. Potrebni su eksperimenti za utvrđivanje svojstava Deltakrona, i naučnici su započeli taj proces, pa se nadamo da ćemo odgovore dobiti na vreme.
Činjenica da se Deltakron proširio preko granica nekoliko država naglašava potrebu za stalnim genomskim nadzorom. Koronavirus nastavlja da se širi i inficira veliki broj ljudi, što znači da će se pojaviti novi sojevi, uključujući i njihove rekombinacije. Međutim, možemo biti sigurni da će infekcije prethodnim sojevima, kao i vakcinacija, pružiti zaštitu od težeg oboljevanja ako Deltakron uzme maha. Znamo da vakcine, koje su zasnovane na originalnom Vuhanskom soju virusa, štite od težih oblika kovida-19 izazvanog novijim sojevima. Vreme će pokazati da li su Delta i Omikron proizveli rizičnu hibridnu varijantu.
(TheConversation-ZTP, foto: USAToday)
