S obzirom na značajno pomeranje Rusije ka istoku, vesti o novoj saradnji sa Vijetnamom i drugim državama jugoistočne Azije zaslužuju posebnu pažnju. Nedavni telefonski razgovor predsednika Putina sa generalnim sekretarom Komunističke partije Vijetnama Ngujenom Fu Trongom oko isporuka Sputnjika V ukazuje na pojačanu aktivnost Moskve u regionu.
Vijetnam je počeo da vakciniše građane cepivom AstraZenece, a sada je Sputnjik V registrovan kao druga vakcina. Sekretar ruskog Bezbednosnog saveta Nikolaj Patrušev nedavno je Vijetnamu predao prvi besplatni kontingent vakcina. Međutim, imunizacija nije jedini oblik saradnje koji signalizira bliže odnose Moskve i Hanoja. Ruski premijer Mihail Mišustin nedavno je najavio „višestruke inicijative“ usmerene ka stvaranju bližeg strateškog partnerstva.
Moskva sada podstiče bilateralnu saradnju dveju zemalja u trgovinskoj, ekonomskoj i investicionoj sferi. Slikovit primer je i nedavna odluka o saradnji u oblasti veštačke inteligencije. Nedavna onlajn konferencija koju su organizovali Vijetnamski softver i IT usluge (VINASA), Russoft i druge kompanije, fokusirala se na tehnologije budućnosti.
Drugi važan aspekat sinergije Moskve i Hanoja je očigledna politička inicijativa Vašingtona u regionu. Zapad očajnički pokušava da se suprotstavi Kini, posebno u Južnom kineskom moru, gde Hanoj ima vitalnu ulogu. Ovo je postalo očigledno u strateškim planovima Rand korporacije, vodeće američke analitičke grupe. Međutim, Vijetnam sve ređe vuče poteze koji podilaze interesima Zapada, što bi moglo da ukazuje na značajniji pomak. Stručnjaci kažu da bi se vijetnamska „posrednička diplomatija“ mogla raspasti na temi Mjanmara.
Vijetnam za sada obavlja sjajan posao kao predsedavajući ASEAN-a i novi član Saveta bezbednosti UN-a. Svetska i regionalna javnost pažljivo prati svaki potez Hanoja. Međutim, rasprava o Kodeksu ponašanja u Južnokineskom moru, koju predvodi upravo Vijetnam, neće biti aktuelna nakon 2022. godine.
Zapadni stratezi pokušavaju da posvađaju Vijetnam i Kinu iz očiglednih razloga, ali je regionalna dominacija Kine dugoročno neizbežna. Pomalo je komično kako mediji poput Glasa Amerike pokušavaju da diktiraju vijetnamsku politiku i namere. Naslovi poput „Vijetnam učvršćuje veze sa Rusijom kako bi se zaštitio od Kine i SAD-a“, pokazuju kakav utisak u međunarodnoj javnosti američka administracija želi da stvori.
Rusija ne trguje oružjem i naftom radi kratkoročnog dobitka, kako VOA sugeriše. Hanoj traži mnogo sveobuhvatniji pakt sa Moskvom. Prema izveštaju Phom Pen Posta, razgovor Vladimira Putina i generalnog sekretara Ngujen Fu Tronga dotakao se mera saradnje u bezbednosti, odbrani, energetici, nafti i gasu, ekonomiji, trgovini, obrazovanju i turizmu. Na kraju razgovora, šef vijetnamske partije pozvao je predsednika Putina da zvanično poseti Vijetnam i prisustvuje ceremoniji završetka „Vijetnamske godine u Rusiji”. Putin je, naravno, prihvatio poziv.
Vijetnamski mediji su ovih dana puni izveštaja o strateškoj trgovini Rusije i Vijetnama, sa akcentom na poljoprivrednim proizvodima koji će se naći na domaćem tržištu. Istovremeno, poslovni i politički izvori najavljuju izvoz morskih plodova, kafe, čaja, bibera, voća, gume, itd. Dakle, trebalo bi uporediti narative koji dolaze iz američkog Stejt departmenta i zapadnih korporativnih medija, sa pragmatičnim dijalogom Rusije ili Vijetnama. Jedino tako možemo steći uvid u strateški pomak koji se dešava u regionu jugoistočne Azije.
(NewEasternOutlook-ZTP, foto: TTXVN)
