Rusija je 15. novembra testirala i demonstrirala sistem protivsatelitskog naoružanja (ASAT) uništavanjem jednog od svojih neaktivnih satelita na visini od oko 480 kilometara. Na ovoj visini, ostaci satelita će kružiti oko Zemlje dugo vremena, a Sjedinjene Države su identifikovale više od 1.500 komada. SAD, Britanija, Francuska, Nemačka, Japan i Južna Koreja uputile su Rusiji oštre kritike, optužujući Moskvu da je neodgovorna i da ugrožava aktivne satelite, uključujući Međunarodnu svemirsku stanicu (i njene astronaute) i kinesku svemirsku stanicu koja je u izgradnji. Povrh toga, kritikovali su Rusiju zbog destabilizacije svetskog poretka. Stoga se postavlja pitanje zašto je Rusija baš sada odlučila da testira i demonstrira ASAT kapacitete.
Rusija je verovatno procenila da je u kontekstu pojačanog rivalstva velesila, posebno između SAD-a i Kine, trend kosmičkog naoružavanja budućnost ratovanja. Istovremeno, ovaj trend najavljuje strožije propise koji će ograničiti razvoj i upotrebu takvog naoružanja. Prikazivanje tehnoloških kapaciteta pre nego što nastupe novi međunarodni propisi može biti dragoceno i sa aspekta nacionalne bezbednosti i političkih interesa. Uništavajući svoj satelit u svemiru, Rusija je postigla dva cilja; unapredila je svoje sposobnosti odbrane i odvraćanja, i projektovala svoju moć pre nego što testiranje, demonstracija i korišćenje ASAT-a bude ograničeno kroz međunarodne mehanizme. Takođe, Rusija je time obezdedila svoje učešće u svim budućim regulatornim procesima, javno prikazavši da poseduje takve oružane sisteme.
Od vremena Hladnog rata, svemirski kapaciteti su bili ključni atributi velike sile. Ranijih godina, supersile su promovisale svemirska dostignuća kao primere moći i kompetencije. Poslednjih godina, posedovanje vojne svemirske tehnologije postalo je izuzetno važno za nastajuće sile i sile srednje veličine. Mnoge od njih su preduzele korake ka militarizaciji svemira. Kina je 2007. sprovela svoj ASAT test uništavanjem neaktivnog kineskog satelita. Kina je tako postala treća država u svetu koja je prikazala ASAT kapacitete, nakon SAD-a i SSSR-a koje su takve sposobnosti razvile tokom Hladnog rata. U martu 2019. Indija je izvela ASAT test uništavanjem jednog od svojih satelita na visini od oko 300 kilometara. Međunarodne reakcije bile su fokusirane na poboljšanje bezbednosti u svemiru, a posebno na praćenje tehnološkog otpada.
Srednje sile takođe razvijaju svoje protivsvemirske kapacitete u cilju aktivne odbrane od oružja koje bi moglo da nanese trajnu ili privremenu štetu njihovim svemirskim objektima ili zemaljskim sistemima. Na primer, Francuska je donela Strategiju svemirske odbrane sa ciljem da zaštiti svoje komercijalne, industrijske i geostrateške interese. Među predloženim merama je i razvoj aktivnih i pasivnih sistema za zaštitu satelita, uključujući realnu sposobnost dejstvovanja u svemiru. Britanija je takođe počela da restrukturira svoje svemirske agencije i kapacitete. Iako britanska vlada nije eksplicitno najavila razvoj protivsvemirskih sistema, prepoznala je svemir kao važan strateški domen osnivanjem Svemirske komande u julu. Japanska vlada je ozakonila osnivanje nove vojne agencije za zaštitu japanskih satelita, pod nazivom Jedinica za misije u svemirskom domenu, u okviru vazduhoplovnih snaga.
Trend militarizacije svemira izaziva ozbiljnu zabrinutost u sektoru održivosti i bezbednosti. Rastuća komercijalizacija svemirskog tržišta, naročito lansiranje komercijalnih satelitskih konstelacija, pojačava strepnju od velike količine svemirskog otpada u orbitama prepunim satelita. Stoga su održivost i bezbednost svemirskog okruženja od velikog značaja i za vlade i za korporacije. Kineski ASAT test iz 2007, na visini od oko 800 kilometara, podigao je globalnu svest o problemu tehničkog otpada. U decembru 2007, Generalna skupština UN-a je u svojoj Rezoluciji 62/217 odobrila Smernice za suzbijanje kosmičkog otpada. U decembru 2008, par meseci nakon što su SAD uništile neispravan američki satelit na mnogo manjoj visini, EU je predložila međunarodni kodeks ponašanja u svemiru. O kodeksu se raspravljalo nekoliko godina, ali proces nije okončan.
Ipak, značajan ishod ove međunarodne inicijative bila je norma o uzdržavanju od nepotrebnog zagađivanja svemira. Usledili su i drugi međunarodni predlozi za regulisanje svemirskih poslova, što je rezultiralo UN-ovim Smernicama za dugoročnu održivost svemirskih aktivnosti. Smernice su usvojene 2019, ali pravni status ASAT-a ostaje nedefinisan. Pravna rasprava o militarizaciji svemira datira iz perioda Hladnog rata. Prema Ugovoru o svemirskom domenu iz 1967. godine, aktivnosti u svemiru su dozvoljene u miroljubive svrhe, međutim ugovor nije definisao šta su ‘miroljubive svrhe’.
Iako ugovor izričito zabranjuje upotrebu oružja za masovno uništenje u svemiru, kao i postavljanje oružja na nebeska tela, on ne zabranjuje militarizaciju svemira. Upotreba satelita u vojne svrhe, poput obaveštajnih zadataka, mnoge zemlje ne shvataju kao pretnju, jer služi za praćenje i kontrolu aktivnosti na Zemlji. Ugovor ne zabranjuje eksperimente i demonstracije poput one koju je Rusija izvela u novembru. Rusija i Kina se decenijama protive potencijalnom raspoređivanju svemirskog oružja, uključujući američke presretače balističkih raketa, posebno nakon povlačenja SAD-a iz Ugovora o antibalističkim raketama 2002. U tom kontekstu, Rusija i Kina su pokretale različite inicijative u okviru UN-ovog Komiteta za razoružanje u Ženevi, sa ciljem da se dopuni Ugovor o svemirskom domenu i spreči upotreba oružja u svemiru.
U zvaničnim saopštenjima nakon ASAT testa, Moskva je naglasila da je njen potez namenjen jačanju odbrambenih sposobnosti. Štaviše, ruski zvaničnici su izjavili da su SAD, Kina i Indija demonstrirale slične kapacitete u prošlosti. Moskva je takođe ustvrdila da američka vlada odbija predloge Rusije i Kine o kontroli svemirskog naoružanja. Generalna skupština UN-a je 2017. osnovala Grupu vladinih eksperata sa zadatkom da spreči trku u svemirskom naoružanju. U martu 2019, Indija je sprovela svoj ASAT test tokom druge runde pregovora. Konferencija je završena bez konsenzusa. SAD i Rusija izrazile su zabrinutost zbog indijskog testa, ali su obe nastavile, pa čak i ojačale saradnju sa ovom zemljom.
Istorijski gledano, vremena zaoštrenog rivalstva između velikih sila stvorila su plodno tlo za usvajanje međunarodne regulative. Uz podršku SAD-a, UN su 1. novembra usvojile britanski predlog za osnivanje Otvorena radna grupa koja će raspravljati o ovim pitanjima i možda čak formulisati obavezujući pravni sporazum. Prvi komitet Generalne skupštine UN-a, koji se bavi razoružanjem i bezbednosnim pretnjama, usvojio je predlog sa 163 glasa za. Kina i Rusija su glasale protiv inicijative, ali nisu isključile buduće učešće u radnoj grupi. Ako bude odobrena, grupa će se prvi put sastati 2022. i ponovo 2023. Ovog puta veće su šanse da će međunarodna zajednica razviti i prihvatiti strožije propise o svemirskom naoružanju.
(ForeignPolicy-ZTP, foto: ESA/ID&Sense)
