Turska lira u rekordnom padu, Erdogan objavio plan za spasavanje

Kada Erdogan govori, turska lira uglavnom sluša, zadrhti i padne sa litice. Međutim sada se desilo nešto drugo. Suočen sa krizom koju je sam izazvao, turski lider je 20. decembra preduzeo dramatičan korak da spase liru, odmah nakon što je valuta pala na rekordno nizak nivo. Vlada će, kako je najavio, garantovati bankarske depozite u lirama, štiteći ih od promena deviznog kursa. Nakon ove objave lira se spektakularno oporavila, ojačavši sa 18,36 na čak 11,11 za dolar, što je njen najveći rast za skoro četiri decenije.

Prema izloženom planu, turska vlada će nadoknaditi depozite u lirama kad god depresijacija kursa nadiđe kamatne stope koje banke nude klijentima. Na primer, ukoliko bi lira pala za 30% u odnosu na dolar tokom jedne godine, vlasnik bankovnog računa sa 14% kamate na depozit bi tu razliku smestio u džep, zahvaljujući državnom trezoru Turske.

Turska ekonomija nije bi blizu izlaska iz rizične zone. Ali Erdoganovo instant rešenje za sada je uverilo investitore da je turski lider spreman sa spase liru. Njegov potez je verovatno sprečio juriš građana na banke. U poslednjih mesec dana, Turci su svoju štednju pretvarali u dolare rekordnom brzinom. Mnogi razmišljaju i da potpuno povuku svoju ušteđevinu. „Ljudi su počeli da gube poverenje u bankarski sistem,“ kaže Ozlem Derici Sengul iz Spinn Consulting-a u Istanbulu. „Predsednikova odluka je ovo zaustavila.“

Pad lire je ponajviše izazvan Erdoganovom odlukom da naglo snizi kamatne stope, bez obzira na cenu. Pre ovonedeljne drame, valuta je izgubila skoro 50% svoje dolarske vrednosti za samo dva meseca. Erdogan je delovao nepokolebljivo, braneći obaranje kamata i obećavši da će ostati pri svojoj odluci. Pozvao se i na islamsku zabranu lihvarstva. „Kao musliman,“ rekao je 19. decembra, „nastaviću da radim ono što nam naša religija nalaže.”

Ipak, njegovo novo rešenje podrazumeva indirektno povećanje kamatne stope indeksirane u dolarima. „Dobijate trenutnu kamatu na depozit i povrh toga možete dobiti razliku, tako da je to podsticaj za vlasnike stranih valuta da pređu u lire,“ kaže Emre Akčakmak, generalni direktor Greenwest Consultancy-a iz Dubaija. Ali to je slaba alternativa monetarnom pritezanju. „To nije održivo,“ kaže Akčakmak, „jer će opterećenje državnog trezora rasti sve dok su mere na snazi.“ Do sada su upravo turske štediše snosile rizik od naglih promena kursa, a od sada će to biti turski poreski obveznici. „Javne finansije, koje su smatrane nosećeim stubom tokom protekle decenije, sada rizikuju da se raspadnu,“ piše Džejson Tjuvi iz Capital Economics-a.

Mere bi mogle doneti i dodatne probleme sa inflacijom u Turskoj. Zvanična stopa inflacije, za koju većina Turaka smatra da je znatno ispod realne, u novembru je dostigla preko 21 odsto. Analitičari očekuju da će dostići čak 50% u prvoj polovini 2022, posebno nakon što povećanje minimalne zarade od 50 odsto, najavljeno početkom decembra, stupi na snagu. Erdoganove nove mere mogle bi da pogoršaju situaciju. Svaki naredni pad vrednosti lire značio bi da centralna banka neće imati izbora osim da štampa novac kako bi obeštetila domaće štediše. Erdogan je bacio ćebe preko vatre koju je sam zapalio, ali i ćebe bi se uskoro moglo zapaliti.

(TheEconomist-ZTP, foto: Omid Armin)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.