Geopolitika video igara: Kineske firme kupuju sve više zapadnih gejming studija

Ako ste jedan od 3 milijarde gejmera u svetu, već znate da su igračke konzole savršen poklon za Novu godinu, do te mere da trgovci ne postižu da zadovolje potražnju tokom praznične sezone. Kašnjenja i globalni manjak poluprovodničkih čipova uticali su na proizvodnju skoro svakog digitalnog uređaja. Mnogo pre Crnog petka, prodavci su morali da upozore potrošače da bi mnoge konzole mogle brzo da se rasprodaju, ostavljajući mnoge kupce razočaranim. Ali svet video igara ima mnogo većih geopolitičkih problema od prekida u lancu snabdevanja.

Prošle godine, prihodi gejming industrije procenjeni su na 159,3 milijarde dolara, što je 9,3 odsto više u odnosu na 2019. Procvat se nije desio samo zbog pandemije kovida-19 koja je primorala ljude da ostanu kod kuće. Kreatori igara proizvode sve sofisticiranije sadržaje. Stoga ne treba da čudi što su kineski giganti poput Tencenta alarmirani, posebno uspešnim studijima sa Zapada. U stvari, oni kupuju sve više takvih kompanija.

Samo u jednom julskom danu, Tencent je kupio dve gejming kompanije, jednu britansku i jednu švedsku. To može izgledati kao čisto poslovna odluka, ali mnoge video igre imaju ozbiljan politički sadržaj, čak i kada je njihova jedina srvha da zabavljaju igrače. U igrama susrećemo beskrajne varijacije na temu borbe dobra i zla. Mnoge zastupaju zapadne vrednosti poput demokratije i slobode govora prosto zato što njihovi stvaraoci žive u društvima u kojima se to uzima zdravo za gotovo.

Sve veće interesovanje Kine za video igre donosi mnogo novca, ali to je loša vest za globalnu gejming industriju, posebno u domenu umetničke slobode. „Kineske kompanije koje ovde ulažu ili kupuju firme su sasvim razumne. Ali postoji strepnja da ih kineska vlada može naterati na saradnju u skladu sa Zakonom o nacionalnoj bezbednosti iz 2017,“ kaže Per Strombek, portparol švedske asocijacije gejming preduzetnika. Ovim aktom se nalaže da „svaki građanin ili organizacija podržava, pomaže i sarađuje sa državnim obaveštajnim sektorom u skladu sa zakonom“.

A ako odbiju saradnju? Država to može da zahteva. Time se može objasniti zašto je dugogodišnji sponzor takmičenja za kreatore video igara ove godine odustao. Izvori bliski organizatorima takmičenja tvrde da se sponzor uplašio da bi pobednička igra mogla uvrediti Peking, te da ne želi da odgovara za sadržaj igre ili posledice na kineskom tržištu. Gejming studiji koje su kupile kineske firme takođe osećaju pritisak da svoj sadržaj prilagode kineskim vrednostima.

Ovog proleća, kineska vlada je na neobičan način pokušala da homogenizuje sadržaj video igara. Podnela je predlog Međunarodnoj organizaciji za standardizaciju (ISO) da video igre tretira kao bilo koju robu. Predlog se odnosio samo na tehničke standarde, jer se ISO ne bavi umetničkim sadržajem. Ali očigledna namera Pekinga je da se video igre tretiraju kao tehnički proizvod, a ne kao umetnički. Na osnovnu toga bi članice organizacije, poput Kine, mogle da podnose pritužbe na video igre koje im nisu prihvatljive.

Švedska industrija igara se pobunila protiv tog poteza, koristeći svoj veliki uticaj na tržištu. „Rekli smo: ‘Video igre su umetnost. Tretirati ih na isti način kao i sijalice umanjilo bi autorsku slobodu. Uspešan izvoz video igara zahteva slobodu govora’,“ izjavio je Strombek za Foreign Policy. Švedska asocijacija je ohrabrila članice ISO-a da glasaju protiv kineskog predloga. Predlog je potom odbijen, ali su napori Pekinga izazvali zabrinutost unutar gejming industrije. Za to vreme, američki Komitet za strana ulaganja, koji ispituje rizičnost akvizicija sa aspekta državne bezbednosti, već je pokrenuo istragu o Tencentovom preuzimanju Sumoa, britanske gejming kompanije koja je kupljena u julu.

Podizanje geopolitičkih tenzija utiče i na industriju video igara, sa njenim izmišljenim ratovima, herojima i negativcima raznih nacionalnosti. Peking je nedavno regulisao vreme koje maloletnici mogu da provedu igrajući video igre, ali to nije ugrozilo globalnu moć kineskih firmi. Naprotiv, restrikcije za kineske gejmere znače da kompanije ne mogu da računaju samo na domaće tržište. Ali kineska tehnološka industrija i dalje pazi da se ne zameri državi. U septembru, na primer, kineska asocijacija gejming preduzetnika najavila je da će njeni članovi bojkotovati „politički štetan“ sadržaj, tj. ono što država proglasi štetnim ili neprikladnim.

(ForeignPolicy-ZTP, foto: Alex Plavevski/EPA)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.