Povratak hlorokina? Nova studija pokazuje da je lek efikasan protiv Omikrona

Hidroksihlorokin, lek protiv malarije koji je kontroverzno reklamiran kao lek protiv kovida-19 uprkos manjku čvrstih dokaza, izaziva novo interesovanje kao potencijalni tretman za Omikron soj koronavirusa. Raspravu je pokrenula nova studija sa Univerziteta u Glazgovu, koja proučava kako antitela iz vakcina blokiraju ulazak Omikrona u ćelije. Istraživači su zaključili da su antitela (proteini koji neutrališu virus) manje efikasna protiv Omikrona.

Istovremeno, studija otkriva da je Omikron verovatno promenio način ulaska u ćelije. Mnogi virusi koriste endozome (mehuriće sa nutrijentima) kao priliku da uđu u ćelije. To znači da Sars-Cov-2 ima dva načina da uđe u ćelije: sa površine ili preko endozoma. Studija Univerziteta u Glazgovu pokazuje da je Omikron mutirao na način koji mu poboljšava sposobnost ulaska u naše ćelije preko endozoma. I tu nastupa (hidroksi)hlorokin.

Hlorokin je lek koji se akumulira u endozomima i smanjuje njihovu kiselost, što remeti njihovu aktivnost. Manja kiselost endozoma smanjuje propusnost ćelijske membrane, čime se smanjuje prohodnost koronavirusa. Dakle, hlorokin bi mogao da deluje kao antivirusno sredstvo. Ovo je verovatno način na koji hlorokin deluje kao antimalarijski i antizapaljenski lek (iako neki istraživači to osporavaju). Važno je napomenuti da nova studija nije testirala efekat hlorokina na Omikron.

Hlorokin je postao ozloglašen tokom pandemije. Prvu studiju u kojoj se tvrdilo da je lek efikasan protiv kovida-19 kritikovala je stručnjakinja za naučne prevare Elizabet Bik, osporivši etiku, trajanje ispitivanja, manjak pacijenata i podataka. Didije Raul, glavni autor studije, tada je podneo krivičnu prijavu protiv Bik zbog uznemiravanja, ucene i iznude. U isti mah je francuski predsednik Emanuel Makron promovisao hlorokin, valjda u znak podrške sunarodniku, dok je upotrebu leka podržao i Donald Tramp, iz samo njemu znanih razloga.

Da stvari budu bizarnije, članak objavljen u medicinskom časopisu Lancet sugeriše da tretman hlorokinom zapravo podiže stopu smrtnosti, iako je i ova studija kasnije osporena zbog lažnih podataka. Drugi istraživači nisu uspeli da pronađu nikakve pozitivne efekte hlorokina, niti jake dokaze neželjenih efekata. Hlorokin je prikazao načni svet u svom najgorem izdanju, ali hoće li zaista biti efikasan protiv Omikrona? U studiji Univerziteta u Glazgovu, istraživači su pokazali da Omikron ulazi u ćelije preko endozoma više nego drugi sojevi, ali nisu dokazali da se Omikron isključivo kači na endozome – može da prođe i sa površine ćelije. Upotreba hlorokina za sprečavanje ulaska Omikrona preko endozoma bi dakle samo minimalno ograničila ulazak virusa u ćelije.

Da bi dokazali značajno smanjenje infektivnosti, naučnici bi morali da zaraze ćelije Omikronom u prisustvu i odsustvu hlorokina. Ako se pokaže da je lek efikasan protiv Omikrona, bilo bi razumno testirati ga u kliničkim uslovima. Međutim, za razliku od marta 2020. kada je hlorokin prvobitno predlagan kao tretman, imamo mnogo novih sredstava za tretiranje kovida-19, uključujući antivirusne lekove (molnupiravir, remdesivir), antiinflamatorne lekove (deksametazon) i terapije antitelima.

(TheConversation-ZTP, foto: AFP/Getty)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.