Neredi u Kazahstanu: Još jedna ‘obojena revolucija’ ili pokušaj džihadističkog prevrata?

Kazahstanski ustanak je završen. Dim spaljenih vozila i devastiranih zgrada u najnaseljenijem kazahstanskom gradu i bivšoj prestonici, Almati, počeo je da se razilazi. Život se vraća u normalu. Banke su ponovo otvorene, plate i penzije se isplaćuju, internet je ponovo aktivan. Očekuje se da će aerodrom biti otvoren danas. Kako se ratne strasti smiruju, moguće je jasnije sagledati nedavne dramatične događaje.

Zvaničnici su objavili da je uništeno 100 preduzeća i banaka, kao i 400 vozila. Sedam policajaca je poginulo, a stotine je ranjeno; uhapšeno je 8.000 ljudi i ubijena su 164 civila. Vlast predsednika Kasima-Žomarta Tokajeva se stabilizovala i to relativno lako, kako se ispostavilo. Neće biti Majdana ni narandžaste revolucije poput one koja je zbacila prorusku vladu Ukrajine. Predsednik Putin je jasno rekao da nikome neće dozvoliti da „destabilizuje situaciju u našem domu i… izvede takozvani scenario obojene revolucije.“ Obratite pažnju na reči „naš dom“ kojima Putin opisuje zemlju u kojoj 20 odsto stanovništva čine Rusi, slično kao u Ukrajini.

Uoči američko-ruskih pregovora o Ukrajini, ustanak u Kazahstanu bio je poklon ruskom lideru. Putin je spretno ugrabio priliku za državnički PR. Slanjem 2.500 vojnika za odbranu Kazahstana, Putin je jednim potezom potvrdio značaj ODKB-a, pandana NATO-u u centralnoj Aziji. Vladari ostalih članica saveza (Jermenije, Belorusije, Kirgizije i Tadžikistana) verovatno su bili impresionirani. Ako se ruske trupe vrate kući kako je planirano, bivše članice poput Azerbejdžana i Uzbekistana, mogle bi da razmisle o ponovnom pridruživanju. Čak bi i izolovana i vrlo nepopularna vladajuća porodica Turkmenistana mogla da razmotri privlačnost ruskog bezbednosnog zagrljaja.

Osim Putina, drugi očigledni dobitnik je sam predsednik Tokajev. Iako je preuzeo predsedničku funkciju u martu 2019, njegova moć je bila ograničena. Bivši predsednik, Nursultan Nazarbajev, opstao je na funkciji 29 godina od raspada Sovjetskog Saveza i nije nameravao da se odrekne vlasti. Na dan kada je Tokajev preuzeo predsedništvo, Nazarbajevljeva ćerka Dariga, koja se već bila afirmisala kao politička figura, izabrana je za predsednicu Senata. Širom Centralne Azije se šuškalo da je novi predsednik Tokajev prosto grejao stolicu za Darigu.

Nazarbajev je zadržao kontrolu nad kazahstanskom vojskom kao predsednik Saveta za nacionalnu bezbednost. Nastavio je da vodi vladajuću partiju Nur Otan i ostao je član Ustavnog saveta, koji, barem u teoriji, ima autoritet nad vladom Kazahstana. Međutim, Tokajev je odbio da igra po pravilima. Odbacio je političko nasleđe prethodnika i pokušao da afirmiše svoju nezavisnost. Dariga je smenjena sa mesta predsednika Senata. Sukobljeni predsednički tabori zaoštrili su tenzije. Kratko primirje je uspostavljeno kada su Nazarbajev, Dariga i predsednik Tokajev nastupili na partijskoj konferenciji Nur Otana u novembru 2019, dva meseca pre parlamentarnih izbora u januaru 2020. To primirje je potrajalo do prošle nedelje.

Predsednik Kazahstana Kasim-Žomart Tokajev (foto: AFP/anews)

Na neformalnu konferenciju regionalnih lidera koju je Putin održao uoči Božiča u Moskvi, pozvani su i Tokajev i Nazarbajev. Ali prošle nedelje, sa erupcijom uličnih protesta koji su pozivali „starca da odstupi“ (Nazarbajeva), Tokajev je krenuo u napad. Kazahstanska vlada, koju je lično kadrirao Nazarbajev, raspuštena je. U međuvremenu je bivši predsednik smenjen sa mesta predsedavajućeg Saveta za bezbednost. Krenula je čistka kadrova lojalnih Nazarbajevu. Šef obaveštajnih službi smenjen je 6. januara, a potom uhapšen zbog izdaje. Nazarbajev i Dariga su nestali bez traga, iako se priča da su još uvek u Kazahstanu. Ako je bilo sumnji oko toga ko upravlja državom, Putinove i Sijeve čestitke upućene isključivo Tokajevu dokazuju da se odigrala unutrašnja smena vlasti. Si je pohvalio njegovu snagu, odlučnost i „odgovornost za svoju zemlju i svoj narod“.

Ostala pitanja su manje jasna. Ko je vodio borbe na ulicama? Neki tvrde da su borbe povezane sa „dvorskim pučem“ Tokajeva, što je malo verovatno. Dvorski puč bi se desio ispred zgrade vlade, koja se nalazi u novoj prestonici Astani. Međutim, neredi su izbili na dalekom jugozapadu zemlje. Sumnjivo je da su demonstranti zbog cena goriva odmah posegli za oružjem i bombama. Kremlj i Tokajev optužili su „teroriste“ za saradnju sa neimenovanim stranim agentima. Amerika je odmah pretpostavila da će biti okrivljena za nerede. Sekretarka za štampu Bele kuće Džen Psaki izjavila je da su glasine o umešanosti SAD-a „sumanute“.

Ono što se uglavnom zanemaruje kao mogućnost je da su nasilje u Kazahstanu, na talasu narodnih protesta zbog poskupljenja benzina, zaista organizovale „strane terorističke“ grupe, i to džihadističke. Postoje izvesni dokazi u prilog ovoj tvrdnji. Naime, neredi su mahom izbili u pograničnim gradovima, posebno blizu Kirgistana, Uzbekistana, Turkmenistana i kineskog Sinđanga. Oko 1,5 odsto stanovništva Kazahstana čine Ujguri, a širom Centralne Azije raste ogorčenost što su njihovi lideri popustili pod pritiskom Kine i izdali ujgurske disidente.

Muslimanske terorističke grupe koje deluju širom Centralne Azije uključuju Islamski pokret Uzbekistana, Hizb ut-Tahrir al-Islam (partiju Islamskog oslobođenja), Džemat mudžahedina Centralne Azije i ujgursku Islamsku partiju istočnog Turkestana. Strane grupacije poput Talibana navodno su takođe prisutne u regionu. Uz Islamsku državu i Muslimansko bratstvo, procenjuje se da u Centralnoj Aziji deluje 19 džihadskih grupa. Pad ISIS-a u Siriji preusmerio je obučene vojnike ka Centralnoj Aziji. Zvaničnici Kirgistana su prijavili 863 povratnika iz sukoba u Siriji i Iraku između 2010. i juna 2016. Sve centralnoazijske vlade, koje su sekularne ali sa većinskim muslimanskim stanovništvom, izveštavaju o povećanoj aktivnosti džihadista u poslednjih nekoliko godina.

Iako su kazahstanski muslimani tradicionalno apolitični, sa samo 10 odsto sledbenika šerijatskog zakona (u poređenju sa britanskih 43 odsto), kazahstanska vlada je postala opreznija prema džihadističkoj pretnji. Kazahstanski Komitet za nacionalnu bezbednost osnovao je antiteroristički centar 2013. godine. Još 2014, Centralnoazijski kavkaski institut zaključio je da „problem radikalizacije više nije ograničen samo na tenzije u Kazahstanu.“ Više od 60 džihadističkih napada osujećeno je u Kazahstanu tokom poslednje decenije. Za Evropljane, napadi poput onog na Bataklanu u Parizu predstavljaju svetski događaj, dok slični napadi u Centralnoj Aziji i Kini ostaju ispod medijskog radara.

U svom jučerašnjem obraćanju kolegama iz ODKB-a, predsednik Tokajev je jasno rekao da okrivljuje „strane militante iz Avganistana i zemalja Bliskog istoka“. Za sada, ovaj narativ nisu preuzeli skeptični zapadni mediji. Iako smo skloni pretpostavci da predsednik Putin i njegovi centralnoazijski saveznici ne govore istinu, umešanost džihadista u ustanak u Kazahstanu nije bez osnova.

(TheSpectator-ZTP, foto: CNN)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.