Odredi smrti: Operativne metode specijalnih jedinica Mosada

Nemilosrdno i detaljno isplanirano, ubistvo iranskog nuklearnog fizičara nosi sva obeležja supertajne jedinice Mosada. Izrael poriče svaku umešanost u ubistvo Mohsena Fahrizadea, ali obaveštajni krugovi uveliko bruje o elitnoj jedinici Kidon („vrh koplja“ na hebrejskom). Kidon i druge Mosadove specijalne jedinice imaju istoriju napada usred bela dana, duboko iza neprijateljskih linija, upotrebom do detalja razrađenih tehnika likvidacije.

Prema iranskoj novinskoj agenciji Fars, koja je bliska Revolucionarnoj gardi, pucnji na neprobojni automobil dr Fahrizadea ispaljeni su iz mitraljeza postavljenog na Nisanov pikap, koji se potom samouništio u eksploziji. Operacija je trajala samo tri minuta. Niko od napadača nije uhvaćen. Mosadov tim je znao Fahrizadeovu putanju od Teherana do Absarda i čekao je pravi momenat za akciju.

Plan je bio da napadnu na kružnom toku u Absardu, koji se nalazi u podnožju šumovitog bulevara na ulasku u grad. U zasedi su čekali Hjundai Santa Fe sa četiri putnika i četiri motocikla koji su nosili snajpere. Daljinski upravljani mitraljez na Nisanovom pikapu otvorio je vatru na konvoj. Prema nekim izveštajima, atentatori su zatim sručili kišu metaka na drugi automobil u kojem se nalazio Fahrizade, a zatim ga izvukli napolje i likvidirali pucnjem u glavu iz neposredne blizine.

Tipično za Kidon jedinice, atentatori su isparili pre nego što su iranske vlasti mogle da ih uhvate. Naučnik je bio pokretna meta i 2008. godine, kada je ekipa na motociklima prikačila eksploziv na njegov automobil. Pre dve godine, izraelski premijer Netanjahu je pomenuo dr Fahrizadea na konferenciji za štampu o iranskom nuklearnom naoružanju, rekavši: „Zapamtite to ime“. Par dana nakon atentata, američki obaveštajni izvori su rekli New York Times-u da iza ubistva stoji Izrael.

Mosadovi odredi smrti obično koriste eksplozive, bilo lepljive ili magnetne bombe, koje se aktiviraju daljinskim upravljačem. Poznat je slučaj iz 1996. godine, kada su izraelski operativci usmrtili Hamasovog glavnog proizvođača bombi Jahju Ajaša; specijalni eksploziv RDX bio je tajno ubačen u njegov mobilni telefon i daljinski je aktiviran kada se Ajaš javio na poziv. Takođe, 2010. godine iranskog nuklearnog fizičara Masuda Alimohamadija usmrtila je bomba zakačena za motocikl parkiran blizu njegovog automobila.

Mađid Šahrijari, profesor na iranskom univerzitetu Šahid Behešti ubijen je godinu dana kasnije tako što je atentator prikačio bombu na njegov automobil i daljinski je aktivirao. Naredne godine je nuklearni stručnjak Mustafa Ahmadi Rošan ubijen „namagnetisanim eksplozivom“ prikačenim za bok njegovog automobila. Pucnjava iz kola takođe je primenjivana u operacijama. Tako su 2011. godine iranskog naučnika Dariuša Rezainedžada upucali naoružani motociklisti ispred njegove kuće. Međutim, poznato je da atentatori koriste i neke perfidnije tehnike.

U januaru 2010., tim od nekoliko desetina agenata odleteo je u Dubai sa lažnim pasošima, noseći perike i lažne brkove kako bi se prerušili u turiste i tenisere. Potom su provalili u sobu luksuznog hotela Al-Bustan, zgrabili operativca Hamasa Mahmuda al-Mabua i ubrizgali mu otrov u vrat koristeći ultrazvučni instrument koji ne oštećuje kožu. Umro je za nekoliko sekundi, a četiri sata kasnije, većina atentatora već je odletela iz Dubaija. Veruje se da je 2007. godine dugogodišnja meta Mosada, nuklearni naučnik Ardešir Huseinpur, ubijen otrovnim gasom zbog sumnji da je predvodio proizvodnju plutonijumskih bombi.

Druge podmukle tehnike zabeležene su u knjizi Rise and Kill First novinara Ronena Bergmana, koji je napravio 1.000 intervjua sa agentima. Neki od njih su pominjali upotrebu rezervnih guma za sakrivanje bombi, kao i otrovnu pastu za zube koja žrtve ubija mesecima. Izrael nikada ne preuzima odgovornost za takva ubistva i malo je verovatno da će nacija ikada priznati ubistvo dr Fahrizadea.

Poslednji atentat se desio usred pojačanih tenzija između Irana i SAD-a, te američkih saveznika Izraela i Saudijske Arabije, a zbog težnji Islamske Republike da razvije nuklearno naoružanje. Iran se zavetovao da će „udariti poput groma“ na onoga ko je izveo napad.

Zanimljivo je da je američki nosač aviona USS Nimic poslat u Zaliv samo nekoliko dana pre atentata. Međutim, zvaničnici američke mornarice tvrde da razmeštanje ratnog broda nije povezano ni sa kakvim „specifičnim pretnjama“. Iranski predsednik Hasan Ruhani optužio je Izrael da se ponaša kao američki „plaćenik“ i da izvođenjem atentata želi da napravi haos.

(TheSun-ZTP, foto: EPA)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.