Studija: Samo delić dark veba se koristi za nezakonite radnje

Dark veb ima sumnjivu reputaciju. Pod zaštitom anonimnosti, na ovoj mreži cirkulišu razne vrste nedozvoljenih sadržaja: ilegalne droge, pedofilija, ilegalno oružje, planovi ekstremista i još mnogo toga. Međutim, dark veb je u velikoj meri pogrešno shvaćeno mesto. Asocijacije koje njegovo ime priziva uistinu ne predstavljaju većinu aktivnosti koje se tamo odvijaju, tvrdi se u najnovijem istraživanju.

Nova studija istraživača sajber bezbednosti Erika Žardena iz kompanije Virginia Tech pokazuje da se samo mali deo dark veba koristi za pristup skrivenim sajtovima, pri čemu, skrivene aktivnosti na njima nisu nužno protivzakonite. Žarden i njegov tim analizirali su podatke iz Tor pretraživača, koji se smatra najpopularnijim alatom za anonimni pristup necenzurisanoj mreži.

Duboku mrežu (deep web), kao što je poznato, čine delovi interneta koje obični pretraživači ne indeksiraju (za razliku od površinske mreže). Deo duboke mreže čini tamna mreža (dark web), a delovi dark veba mogu imati opasne sadržaje. Stoga su istraživači želeli da procene koliki se deo Tor mreže koristi za skrivene i potencijalno opasne svrhe. To nije nimalo lak zadatak, s obzirom da je Tor mreža osmišljena tako da štiti anonimnost.

Praćenjem podataka prikupljenih iz Torovih pristupnih tačaka, tim je uspeo da prepozna korisnike koji Tor koriste za anonimni pristup veb lokacijama na površinskoj mreži, i one koji koriste sistem za pristup skrivenom sadržaju unutar dark veba. Na svoje iznenađenje, istraživači su otkrili da samo 6,7 odsto korisnika na svetu pristupa skrivenim sadržajima na tamnoj mreži.

„Otkrili smo da većina korisnika Tora posećuje regularne veb sajtove koje obično smatramo bezopasnim,” kaže Žarden. „Dakle, iako se anonimna mreža može koristiti u krajnje zlonamerne svrhe, izgleda da je većina ljudi koristi kao hiper-privatnu verziju Chrome-a ili Firefox-a.“ Još zanimljivije, analiza je pokazala da se pristup skrivenim uslugama ili redovnom veb sadržaju razlikuje između liberalno-demokratskih nacija i zemalja sa represivnijim zakonima.

„Prosečna stopa zlonamerne upotrebe Tora u zemljama koje Fridom Haus označava kao neslobodne iznosi samo 4,8 odsto,“ navode autori studije. „U zemljama koje su rangirane kao slobodne, procenat korisnika skrivenih sadržaja je skoro duplo veći, tj. 7,8 odsto.“ Drugim rečima, ljudi koji žive u liberalnim demokratijama skloniji su da tamnu mrežu koriste u opasne svrhe, dok će korisnici iz nedemokratskih zemalja verovatnije koristiti Tor da zaobiđu lokalnu cenzuru i besplatno pristupe informacijama.

Nekim zaključcima iz ovog istraživanja usprotivio se sam projekat Tor, inače neprofitna organizacija iz SAD-a. „Autori ove studije odlučili su da kategorišu sve .onion lokacije i sav saobraćaj na njima kao nedozvoljen, dok je sav saobraćaj na javnoj mreži označen kao dozvoljen,” kaže izvršna direktorka Tor projekta Izabela Bagueros, i nastavlja:

„Ova pretpostavka je pogrešna. Mnoge popularne veb stranice, alati i usluge koriste onion servise kako bi svojim korisnicima pružili privatnost i zaobilaženje cenzure. Na primer, Fejsbuk nudi onion uslugu, kao i globalne novinske kompanije New York Times, BBC, Deutsche Welle, Mada Masr i Buzzfeed. Označiti promet na ovim sajtovima kao nedozvoljen je generalizacija koja demonizuje ljude i organizacije, samo zato što biraju tehnologiju koja im omogućava zaštitu privatnosti i slobodu od cenzure.“

(ScienceAlert-ZTP)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.