S obzirom da izbegava da prizna unutrašnje probleme, iznenađujuće je da Severna Koreja upravo to radi u poslednje vreme. Prošlog meseca, severnokorejski lider Kim Džong Un uporedio je teškoće izazvane pandemijom kovida-19 sa Korejskim ratom 1950-53. Pre toga, predsednik je sunarodnicima rekao da se pripreme za „najgori“ scenario, evocirajući period ’90-ih i katastorfalnu glad koja je tada pogodila zemlju. U oktobru 2020. čak je i zaplakao govoreći o mučnoj situaciji u zemlji.
Kim se nosi sa najtežim izazovom svoje vladavine do sada, a njegova dramatična retorika ukazuje na ozbiljnost problema. Ako režim priznaje da je zemlja u teškom stanju, onda se može pretpostaviti da su stvari zaista loše. Pjongjang je uporno tvrdio da na domaćem terenu nema infekcija, što su međunarodni zdravstveni stručnjaci listom odbacili. Severna Koreja verovatno neće javno priznati da ima epidemiju. Kim je u junu kritikovao visoke partijske zvaničnike zbog „propusta“ oko kovida-19, što je ugrozilo bezbednost zemlje i naroda.
Bez obzira na specifičnosti situacije, epidemijske mere su devastirale već urušenu ekonomiju, pogoršavajući nestašicu hrane i izazivajući humanitarnu krizu. Centralna banka Južne Koreje procenjuje da se BDP severnih suseda prošle godine smanjio za 4,5 odsto, što je najveći pad u prethodnih 20 godina, nastao usled zatvaranja, sankcija i lošeg vremena. Trgovinska razmena sa Kinom pala je za 80 odsto u 2020. U julu je Organizacija UN-a za hranu i poljoprivredu procenila da će Severnoj Koreji ove godine manjkati 860.000 metričkih tona hrane.
Uprkos velikim poteškoćama, Severna Koreja nije požurila da imunizuje svoju populaciju, šaljući nejasne poruke oko vakcina koje bi potencijalno mogle da olakšaju situaciju. Južna Koreja, Kina i Rusija su među brojnim zemljama koje su Pjongjangu ponudile cepivo. Bajdenova administracija takođe je saopštila da je voljna za isporuku anti-kovid vakcina. Sve ove ponude su bile ignorisane. Severnokorejski režim odbija pomoć i ne štedi reči u isticanju superiornosti svog sistema.
Domaća propagandna mašinerija je osporila efikasnost vakcina, pozivajući javnost da se ne opušta i spremi za dugotrajnu borbu protiv kovida-19. U maju su državni mediji upozorili građane da vakcine proizvedene u inostranstvu „nisu lek za sve probleme“. Vesti o vakcinaciji u drugim zemljama ili o vraćanju života u normalu, retko se prenose u Severnoj Koreji, verovatno zbog straha da bi to izazvalo nezadovoljstvo režimom što nije obezbedio cepivo. S druge strane, propagandni aparat efikasno izveštava o širenju zaraze u inostranstvu i opasnim sojevima virusa.
Nabavka vakcina iz inostranstva narušila bi pažljivo građenu sliku o oslanjanju na vlastite snage. Zapravo su manjak sredstava za kupovinu vakcina i nedostatak rashladnih uređaja za transport i skladištenje ključni za manjak entuzijazma prema imunizaciji. Država tvrdi da je njen javni zdravstveni sistem svetska klasa, dok međunarodni stručnjaci kažu da je užasan, i da u nekim bolnicama nema ni struje ni tekuće vode.
Još važnije, svaka kampanja imunizacije zahtevala bi puštanje stranih medicinara u zemlju, što je za Severnu Koreju neprihvatljivo. Režim insistira na sprečavanju dotoka spoljnih informacija, i sve je više zabrinut zbog gubitka kontrole nad svojim građanima. Severnokorejci su iz prve ruke ili preko stranih medija saznali o globalnoj distribuciji vakcina, što povećava pritisak na Kima i njegove poverenike da učine isto. Čak i ako Severna Koreja uspe da obezbedi vakcine, količina će biti dovoljna tek za mali deo populacije. Odložena isporuka 1,7 miliona doza AstraZenece preko Covax-a, globalnog sistema za distribuciju vakcina, dovoljna je samo za 4 odsto stanovništva Severne Koreje.
Pjongjang pokušava da obezbedi vakcine za svoju vojsku, a navodno je naređeno diplomatama, obaveštajnim agentima i trgovcima da nabavku vakcine postave kao glavni prioritet. Severna Koreja je takođe pokušala da ukrade tehnologiju vakcine od američke farmaceutske kompanije Pfizer, prema tvrdnjama južnokorejskih obaveštajnih službi, a uvezla je uzorke cepiva iz Rusije i Kine u istraživačke svrhe. Da bi pokazala svoje naučne kapacitete, zemlja je još u julu prošle godine objavila da je vakcina domaće proizvodnje ušla u klinička ispitivanja, ali su dalje informacije izostale.
Malo je verovatno da će Severna Koreja otvoreno prihvatiti vakcine od svog južnog suseda ili SAD-a; takav potez bi bilo teško objasniti domaćoj javnosti usled pojačane retorike o američkom „neprijateljstvu“. Režim nastoji da bude na ravnoj nozi sa Sjedinjenim Državama, i prihvatanje njihovih vakcina bi ugrozilo svaki budući dijalog sa Vašingtonom. Prošlog meseca, Severna Koreja je upozorila da je američka humanitarna pomoć „lukava šema“ za mešanje u unutrašnje stvari zemlje. Čak je spoljnu pomoć opisala kao oblik „ekonomske infiltracije“.
Tae Jong-ho, bivši severnokorejski diplomata koji je prebegao na jug i postao član glavne opozicione stranke Južne Koreje, upozorio je da će Pjongjang svaki humanitarni gest Seula smatrati „ponižavajućim“. Režim se plaši informisanog građanstva više nego koronavirusa, pa bi možda bolja opcija bilo pružanje pristupa informacijama običnim Severnokorejcima. Režim je izuzetno osetljiv na temu poverenja javnosti, i svaki vapaj za vakcinama iz naroda mogao bi da poremeti zvanični narativ.
Severna Koreja je nedavno izrazila želju da popravi odnose sa svojim južnim susedom, pa bi mogla da prihvati zajedničku proizvodnju vakcina u sada zatvorenom pogonu u pograničnom gradu Kasong. U slučaju da se to dogodi, Severna Koreja će vakcinu verovatno prikazati kao lokalno medicinsko čudo napravljeno pod Kimovim vođstvom. Rusija i Kina, koje žele da spreče humanitarnu katastrofu na svojim granicama, verovatno su pogodnija alternativa za Severnu Koreju. Iz južnokorejskih obaveštajnih krugova stižu informacije da je Sever sumnjičav prema kineskoj vakcini zbog njene slabije efikasnosti i da preferira rusku, ali je želi besplatno. Pjongjang bi se takođe mogao obratiti Kubancima, svojoj „braći po oružju“, za njihovu Abdala vakcinu.
Bez vakcinalne zaštite, Severna Koreja ostaje ranjiva na masovno širenje koronavirusa, što bi moglo imati teške posledice po stabilnost režima, regionalnu bezbednost i humanitarnu situaciju. Panacea ili ne, vakcine bi bile od velike pomoći Severnoj Koreji u suzbijanju virusa i ponovnom otvaranju. Ali, iako se patnja običnih Severnokorejaca nastavlja, zemlja za sada računa na svoj zacrtani pristup u suočavanju sa kovidom-19, a to je izolacija.
(ForeignPolicy-ZTP, foto: KCNA/Reuters)
