Pregršt procurelih dokumenata Pentagona otkriva koliko su Sjedinjene Države duboko prodrle u ruske bezbednosne i obaveštajne službe, pokazujući sposobnost Vašingtona da upozori Ukrajinu na planirane napade i dajući procenu snage moskovske ratne mašinerije. Dokumenti prikazuju onemoćalu rusku vojsku koja se grčevito bori u Ukrajini i vojni aparat koji je duboko kompromitovan. Oni sadrže svakodnevna upozorenja američkim obaveštajnim agencijama o tajmingu napada Moskve, pa čak i o njenim konkretnim ciljevima. Takvi podaci su omogućili SAD-u da Ukrajini prenesu ključne informacije o tome kako da se odbrani.
Procureli podaci, čiji izvor ostaje nepoznat, takođe otkrivaju američku procenu ukrajinske vojske koja je i sama u teškom stanju. Materijal koji je procurio krajem februara i početka marta, ali je pronađen na društvenim mrežama poslednjih dana, opisuje kritične nestašice PVO municije i govori o napretku ruskih trupa oko istočnog grada Bahmuta. Čini se da obaveštajni izveštaji ukazuju na to da SAD takođe špijuniraju najviše ukrajinske vojne i političke lidere, što je pokušaj Vašingtona da stekne jasan uvid u ukrajinske borbene strategije. Novi dokumenti pokazuju da američko razumevanje ruskog planiranja ostaje opsežno i da su SAD u stanju da upozore svoje saveznike na buduće operacije Moskve. Materijal potvrđuje tezu koju su obaveštajni zvaničnici odavno priznali: SAD imaju jasnije razumevanje ruskih vojnih operacija nego ukrajinskog planiranja. Prikupljanje obaveštajnih podataka je često otežano, a ponekad i pogrešno, ali gomila dokumenata nudi do sada najpotpuniju sliku o unutrašnjim mehanizmima najvećeg kopnenog rata u Evropi u poslednjih nekoliko decenija.
Podaci bi mogli da nanesu realnu štetu ukrajinskim ratnim naporima otkrivajući koje ruske službe Amerikanci najbolje poznaju, dajući Moskvi priliku da preseče izvore informacija. Sadašnji i bivši zvaničnici kažu da je prerano za procenu štete, ali ako Rusija zaista utvrdi kako SAD prikupljaju svoje informacije i prekinu taj dotok, to bi se moglo odraziti na bojnom polju u Ukrajini. Podaci su već zakomplikovali odnose sa savezničkim zemljama i izazvali sumnju u sposobnost Amerike da čuva svoje tajne. Nakon pregleda dokumenata, visoki zapadni obaveštajni zvaničnik rekao je da je objava materijala bolna i da bi mogla da spreči dalju razmenu obaveštajnih podataka. Da bi različite agencije razmenjivale materijale, rekao je zvaničnik, potrebno je uveravanje da će određene osetljive informacije ostati u tajnosti. Dokumenti bi takođe mogli da naškode diplomatskim vezama na druge načine. Novootkriveni podaci jasno pokazuju da SAD ne špijuniraju samo Rusiju, već i svoje saveznike. Iako to neće iznenaditi zvaničnike tih zemalja, objava takvog prisluškivanja uvek otežava odnose sa ključnim partnerima, poput Južne Koreje, čija je pomoć potrebna za snabdevanje Ukrajine oružjem.
Majk Galager, Republikanac iz Viskonsina i član Obaveštajnog odbora Predstavničkog doma, rekao je da očekuje da će zvaničnici Bajdenove administracije obavestiti poslanike o ovoj aferi kada se Kongres vrati zasedanju sledeće nedelje. „Činjenica da je gomila dokumenata procurila je veliki kontraobaveštajni problem,“ rekao je poslanik. „Reč je o stvarima koje bi mogle da ugroze našu nacionalnu bezbednost i napore CIA u Evropi i širom sveta“. Analitičari kažu da je veličina materijala verovatno oko 100 stranica. Novinari Njujork Tajmsa pregledali su više od 50 stranica. Dokumenti izgledaju kao na brzinu snimljene fotografije komada papira koji leže preko nečega što liči kao lovački časopis. Bivši zvaničnici koji su pregledali materijal kažu da je tajni dokument verovatno presavijen, stavljen u džep, a zatim iznet iz bezbednosne zone radi slikanja. Visoki američki zvaničnici rekli su da će istraga, koju je u petak pokrenuo FBI, pokušati da radi ubrzano kako bi se utvrdio izvor curenja. Zvaničnici su potvrdili da su dokumenti validni obaveštajni i operativni izveštaji koje je sastavio glavni štab Pentagona, koristeći podatke obaveštajne zajednice, ali da je barem jedan naknadno izmenjen.
Jedan visoki američki zvaničnik nazvao je curenje „masivnom provalom u obaveštajne službe“, utoliko gorom što Rusiji otkriva koliko su duboko američki operativci ušli u ruski vojni aparat. Zvaničnici u američkoj vladi često dobijaju takve dokumente putem svakodnevnih imejl poruka, koje se potom automatski prosleđuju drugim ljudima. Drugi visoki zvaničnik je rekao da je pronalaženje originalnog izvora curenja veoma teško jer stotine, ako ne i hiljade, vojnih i drugih vladinih službenika imaju bezbednosne dozvole za pristup takvim dokumentima. Zvaničnik je rekao da je Pentagon ovih dana pokrenuo procedure za sprečavanje distribucije visoko osetljivih dokumenata. Veliki deo procurelih informacija iznet je u javnim nastupima zvaničnika, ali u mnogim slučajevima sadrži više detalja. Jedan dokument navodi da su Rusi pretrpeli 189.500 do 223.000 žrtava, uključujući i do 43.000 poginulih u borbi. Američki zvaničnici su ruske gubitke ranije procenili na oko 200.000 vojnika. Iako su američki zvaničnici oprezniji u opisivanju ukrajinskih gubitaka, rekli su da ih je oko 100.000. U dokumentu koji je procurio kaže se da je do februara Ukrajina pretrpela 124.500 do 131.000 žrtava, uz do 17.500 poginulih u borbi.
Obaveštajni zvaničnici su u više navrata insistirali da su njihovi brojevi „nedovoljno pouzdani“, što znači da su u najboljem slučaju grube procene. U dokumentu se takođe navodi niska procena pouzdanosti i dalje se navodi da SAD pokušavaju da revidiraju način na koji procenjuju borbenu moć ruske vojske te njenu sposobnost da izgura buduće operacije. Dokumenti pokazuju da je gotovo svaka ruska bezbednosna služba na neki način probušena od strane SAD-a. Na primer, jedan podatak, označen kao strogo poverljiv, govori o planovima ruskog Generalštaba da se suprotstavi tenkovima koje su NATO zemlje isporučile Ukrajini, uključujući stvaranje različitih „vatrenih zona“ i brifovanje ruskih vojnika o ranjivosti različitih savezničkih tenkova. Ukrajinski zvaničnici i dalje tvrde da su dokumenti izmenjeni ili lažirani. U izjavi za Telegram, Mihailo Podoljak, savetnik ukrajinskog predsednika, kaže da je curenje trebalo da poseje nepoverenje među ukrajinskim partnerima. Drugi podatak govori o planiranoj informativnoj kampanji ruske vojnoobaveštajne službe (GRU) u Africi, kao pokušaju usmeravanja javnog mnjenja protiv SAD-a i „promocije ruske spoljne politike“.
Dok neki od izveštaja nude analizu i upozorenja o ruskim planovima, drugi su neka vrsta operativnih podataka koje bi Ukrajina mogla da koristi da bi se odbranila. Jedan podatak govori o tome kako rusko ministarstvo odbrane planira raketne udare na ukrajinske snage na određenim lokacijama u Odesi i Mikolajevu 3. marta, sa ciljem da uništi skladište dronova, protivvazdušni top i ukrajinske vojnike. Krajem marta Rusija je tvrdila da je uništila hangar sa ukrajinskim dronovima blizu Odese. Takođe krajem marta, nezavisni vojni analitičari rekli su da je Rusija napala Mikolajev i druge ukrajinske gradove, ali su granatiranje nazvali rutinskim. Nejasno je da li su upozorenja SAD-a omogućila Ukrajincima da ublaže štetu izazvanu napadima. Još jedan tekst govori o februarskom izveštaju ruskog Komandnog centra nacionalne odbrane o „smanjenoj borbenoj sposobnosti“ ruskih snaga u istočnoj Ukrajini.
Iako je dokumente sastavio združeni štab Pentagona, oni sadrže obaveštajne podatke različitih službi, uključujući NSA, CIA i Biro za obaveštajne poslove i istraživanja Stejt departmenta. Neki od materijala su prikupljeni prema Zakonu o nadzoru stranih obaveštajnih službi (FISA), uz napomenu da njihova dalja distribucija nije dozoljena bez odobrenja državnog tužioca. Jedan deo dokumenata je označen kao dnevno izveštavanje CIA-e. Materijal u tom odeljku otkriva ne samo koga CIA špijunira, već i kako. Jedan obaveštajni izveštaj, na primer, pokazuje da CIA koristi presretnutu komunikaciju unutar ruskog Ministarstva odbrane. Dokumenti otkrivaju da američke službe ne samo da špijuniraju Ruse, već i prisluškuju ključne saveznike. Na stranicama koje su objavljene na mreži, postoje najmanje dve diskusije o internim debatama Južne Koreje o tome da li da daju američke artiljerijske granate za upotrebu u Ukrajini, kršeći politiku Seula o pružanju oružane pomoći. Jedan odeljak dokumenta navodi da su južnokorejski zvaničnici strepeli da će Bajden pozvati predsednika Južne Koreje i pritiskati Seul da isporuči robu.
Drugi deo dokumenta, iz CIA-e, otvorenije govori o tome kako su SAD saznale za južnokorejske dileme, navodeći da su informacije dobijene iz „signalnih obaveštajnih izveštaja”, što je termin koji špijunske agencije koriste za bilo koju vrstu presretnutih komunikacija, od telefonskih poziva na elektronskih poruka. Još jedna procena CIA-e, bazirana na presretnutim razgovorima, izveštava da su početkom i sredinom februara lideri izraelskog Mosada zagovarali da zvaničnici službe i građani protestuju protiv reformi pravosuđa koje je predložila nova izraelska vlada. Izraelski vojni zvaničnici su negirali takve procene, a Njujork Tajms nije mogao da ih nezavisno proveri. Predložene reforme su izazvale masovne proteste i navele premijera Netanjahua da odloži njihovo donošenje. Izgleda da je prva tranša dokumenata objavljena početkom marta na Discord-u, društvenoj mreži popularnoj među gejmerima, kaže Arik Toler, analitičar Bellingcat-a, holandskog istraživačkog sajta.
Discord-u je skočila popularnost tokom pandemije, kada je postao okupljalište za ljubitelje muzike, anime filmova i kriptovaluta. Do kraja 2021, platforma je imala više od 150 miliona aktivnih korisnika mesečno. Discord serveri su u suštini sobe za ćaskanje, gde ljudi mogu razgovarati o svojim hobijima i slati jedni drugima poruke ili se pridružiti audio pozivima. Neki serveri su javni i sadrže hiljade ljudi, dok su drugi samo po pozivu. Ovakva postavka je omogućila Discord-u da procveta, ali je kompaniju suočila i sa problemom štetnih sadržaja. Neki od dokumenata su ponovo objavljeni na drugim platformama, uključujući 4chan, ali su dobili mnogo širu pažnju tek kada su se pojavili na Tviteru i Telegramu, kažu analitičari.
U subotu su fotografije mnogih dokumenata i dalje bile dostupne na Tviteru. Iako je ova društvena mreža ranije preduzimala korake da ukloni slične sadržaje, prema pravilniku koji zabranjuje distribuciju hakovanog materijala, izgleda da je Ilon Musk, vlasnik Tvitera, u svojoj objavi u četvrtak naznačio da neće ukloniti materijal.
(NYTimes-ZTP)
