Nemačka se izvinjava zbog zločina u Namibiji od pre jednog veka

Skrivena na vojnom groblju u berlinskom predgrađu Nojkeln, nalazi se mala ploča posvećena „žrtvama nemačke kolonijalne vladavine u Namibiji“. Berlinu ne nedostaje spomenika o nemačkim zločinima. Ipak, ovo je jedini podsetnik o genocidu koji je 1904-08 izvršen nad narodima Herero i Nama u tadašnjoj nemačkoj jugozapadnoj Africi.

Ploču su 2009. postavili meštani, sa željom da kontriraju simbolici obližnjeg Hereroštajna; reč je o spomeniku iz 1907. posvećenom sedmorici nemačkih vojnika iz carske Šuctrupe koji su poginuli tokom pobune naroda Herero. Spomenik je išaran crvenim sprejom tokom berlinskih protesta Black Lives Matter, održanih prošle godine.

Ovaj prizor dočarava komplikovani odnos Nemačke prema zločinima, u kojima je najmanje 75.000 pripadnika naroda Herero i Nama ubijeno u borbi, pogubljeno, izgladnelo u pustinji Oma Heke ili umrlo u radnim logorima. Tek 2015., nakon dugogodišnjeg okolišanja, nemačka vlada je prihvatila termin genocid i krenula u pregovore sa namibijskim vlastima o načinu priznavanja i kompenzacije za postupke svojih predaka.

Razgovori, koje su vodili specijalni izaslanici u strogoj tajnosti, bili su teški, ogorčeni i prekidani kratkim svađama. Narod Herero je pokrenuo paralelnu parnicu i pred američkim sudovima. Ipak, 15. maja je radio Deutschlandfunk izvestio da su dve strane konačno postigle dogovor. Čim se postigne saglasnost u oba parlamenta, očekuje se ceremonija potpisivanja dogovora u Vindhuku, glavnom gradu Namibije. Još uvek nema zvanične najave dogovora, ali njegove glavne tačke odavno su poznate: Nemačka će formalno priznati krivicu za genocid. Predsednik Frank-Valter Štajnnmajer trebalo bi tokom ove godine da uputi zvanično izvinjenje namibijskom parlamentu.

Predmet sporenja je novac, ujedno i glavni razlog za odugovlačenje pregovora. Uz tihu podršku drugih bivših kolonijalnih sila, nemačka vlada je oprezna prema potraživanjima svojih drugih bivših afričkih poseda, poput Tanzanije ili Burundija, ali i potomaka žrtava nacističkih zločina u Evropi. Zvaničnici tvrde da se Konvencija o genocidu iz 1948. ne može primeniti retroaktivno, te da je nemačka krivica pre „moralno-politička“ nego pravna.

To znači da se milioni koje će Nemačka isplatiti neće računati kao „reparacije“, već kao nastavak razvojne pomoći Namibiji. Sredstva će ići za obrazovanje, infrastrukturu i zdravstvenu zaštitu. Pregovarači su insistirali da Nemačka finansira zemljišnu reformu, što je bolna tačka u zemlji koja je previše suva za uzgoj žitarica, i u kojoj je većina komercijalnih farmi u vlasništvu belaca. Nemačka bi mogla da finansira preraspodelu poljoprivrednog zemljišta narodima Herero i Name, koji su većinom siromašni.

Tu se stvari značajno komplikuju. Herero i Nama su međusobno podeljeni. Istaknute ličnosti iz obe grupe dugo se osećaju isključenim iz aktivnosti vlade predvođene pripadnicima naroda Ovambo, koji nije bio pogođen nemačkim zločinima. Većina Hereroa „nikada neće prihvatiti ovu odluku sve dok su isključeni iz pregovora“, kaže Izrael Kaunaćike, aktivista Hereroa iz Berlina. Mnogi sumnjaju da će namibijska vlada prikriti deo sredstava koje dobije od Nemačke. Rajnhart Kesler sa Univerziteta u Frajburgu kaže da bi sporazum mogao da pojača postojeće sukobe.

Što se tiče samih Nemaca, oni su „u određenoj meri“ počeli da prihvataju imperijalnu prošlost svoje zemlje u Africi, dodaje Kesler. To je donekle podstaknuto otvaranjem Humboltovog foruma, novog muzeja u srcu Berlina, nakon čega je usledila rasprava o izlaganju opljačkanog blaga i njegove potencijalne restitucije.

(TheEconomist-ZTP, foto: AKG)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.